Експанзија грађевинарства у Србији: Који градови и врсте објеката су најпримамљивији инвеститорима

У Србији се наставља интензивна грађевинска активност, а најновији подаци Републичког завода за статистику за април показују стабилан међугодишњи раст у издавању дозвола од 4,3 одсто у односу на исти период претходне године, уз укупно издатих 2.416 дозвола.

Фокус инвеститора остао је доминантно на високоградњи – чак 82,4 одсто свих одобрених захтева односи се на подизање зграда, док се 17,6 одсто односи на остале грађевине.

У оквиру високоградње предњачи стамбени сектор са уделом од 80,3 одсто, док је 19,7 одсто дозвола издато за нестамбене зграде. Код осталих грађевина, највећи део (73,6 одсто) односи се на инфраструктуру – цевоводе, комуникационе и електричне водове.

ФОТО: Irene Miller/Shutterstock

Према структури одобрених дозвола, тржиште се и даље примарно оријентише ка колективном становању. Укупно је пријављена изградња 2.657 станова, с просечном површином од 72,6 квадратних метара.

Скоро 82 одсто нових стамбених јединица (прецизније 81,9%) градиће се у већим стамбеним зградама (са три и више станова), где је просечна квадратура знатно мања и износи функционалних 57,5 квадрата. Насупрот томе, тек сваки седми стан (15,2 одсто) зида се у оквиру породичних кућа (зграде с једним станом), али са знатно већом просечном површином од 139,8 m².

Предвиђена вредност радова новоградње у априлу износи 80,4 одсто од укупно предвиђене вредности радова. Посматрано према областима, највећа грађевинска активност очекује се у Београдској области, која држи чак 39,8 одсто од предвиђене вредности новоградње. Далеко иза престонице следе Јужнобачка област са 10 одсто, Нишавска са 8,9 одсто, Сремска са 6,4 одсто и Јужнобанатска област са 4,8 одсто, док се учешћа осталих области крећу у распону од 0,1 до 3,6 одсто.