Јовановић: Блиски исток и Африка нова шанса за извоз српских производа

Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије рекао је данас да су Блиски исток и Африка нова шанса за извоз српских производа и навео да Србија може да повећа вредност извоза већим улагањем у знање, технологију, приносе и производе веће додате вредности.

Извоз пољопривредно-прехрамбених производа Србије достигао је 2025. године око 5,2 милијарде евра, уз снажан раст извоза прерађевина и све већу заступљеност српских производа на тржиштима ван традиционалних извозних дестинација.

Јовановић је рекао да су тржишта Блиског истока привлачна због велике куповне моћи, али да цена на њима није главна предност произвођача.

– То је тржиште где не долазите са ценом као компаративном предношћу, него квалитетом и стабилношћу. И наравно, потребне су и неко квалитетније везе које претходно направите, па и сваки споразум који имате са том земљом, било којом од тих земаља, значи много – рекао је Јовановић за РТС.

Он је навео да логистика и транспорт представљају додатни изазов за извознике због глобалних криза и ризика на кључним транспортним правцима.

– Међутим, оно што видимо је да привреда и привредници као вода пронађу најбрже тај пут. Наравно, ми се доста трудимо да им помогнемо у том послу који је баш изазован у последње време, али та тржишта су захвална и за наше воће, захвална су за наше производе вишег квалитета – нагласио је Јовановић.

Прерађевине и изградња националног бренда

Говорећи о могућности да Србија повећа извоз производа веће додате вредности, Јовановић указује да прерађевине захтевају другачији приступ тржишту од извоза воћа и других примарних производа.

ФОТО: Компас/Илустрација

– Када причате о производима као што су јабука или смрзнута малина, а када причате о производима као што су џемови и сокови, ви треба да пронађете начин да комуницирате са крајњим купцем. То подразумева огромно улагање у маркетинг на веома сатурираним и засићеним тржиштима, као што су тржишта Европске уније која су нама доминантна и главна – објаснио је Јовановић.

Навео је да такав наступ носи већи ризик, али да искуства других земаља показују да је могуће изградити препознатљив национални бренд у прехрамбеној индустрији.

– Ако погледамо искуства земаља које су за неколико деценија, попут Италије, успеле да направе од себе бренд у прехрамбеној индустрији, онда кажете – па то је могуће у мањој или већој мери. Наравно да не очекујемо да ћемо бити Италија за десет година, али то је можда смер – оценио је Јовановић.

Јовановић је нагласио да велики род сам по себи не гарантује већи извоз, али веће количине омогућавају произвођачима да буду конкурентнији на тржиштима на којима постоји повећана потражња.

– Као што је клима погодила нас, тако погоди едне године и Пољску, у зависности од тога о којој култури причамо. Тако да свакако значи да имамо дугорочно стабилан принос. И то је оно што бих рекао да је једна од црвених лампица која код нас постоји и на којој треба да радимо даље – поручио је Јовановић.

Улагање у знање и потенцијали Африке

Србија би, како је рекао, могла да повећа вредност извоза улагањем у знање, савремене технологије и веће приносе, без нарушавања квалитета производа.

– Ако ми извозимо пет милијарди хране, а једна Холандија, која је величине Војводине у смислу обрадиве површине, извози 150 милијарди, онда треба да учимо од таквих примера. Ти примери су такви захваљујући огромном улагању у знање, у развој технологије производње и повећање приноса – навео је Јовановић.

ФОТО: Quality Stock Arts/Shutterstock

Јовановић је објаснио да афричко тржиште има значајан потенцијал, али да се могућности за пласман српских производа разликују од земље до земље због великих разлика у куповној моћи и структури економија.

– Африка је огроман континент са веома хетерогеном економском структуром, па онда имате земље које имају много мању куповну моћ и земље које јако добро послују и где можете заиста све и свашта пласирати, попут Јужноафричке Републике – рекао је Јовановић.

Када је реч о Блиском истоку, Јовановић је указао на значај споразума о слободној трговини и постојање политичке воље за јачање привредне сарадње, уз оцену да тамошња тржишта постављају високе захтеве пред извознике.

– То су веома озбиљна и квалитетна тржишта са стандардима који апсолутно парирају стандардима у Европској унији – закључио је Јовановић.