Претходне недеље је било више рунди разговора и размене нацрта уговора акционара. Верујем да ћемо успети да дођемо до задовољавајућег исхода, при чему свакако нећемо угрозити рафинерију у Панчеву, поручује министарка
У тренутку када глобално енергетско тржиште пролази кроз озбиљне турбуленције, Србија успева да очува стабилност цена горива и обезбеди сигурност снабдевања. Истовремено, стратешка сарадња са Кином отвара простор за нове инвестиције и повећање производних капацитета електричне енергије, развој обновљивих извора и унапређење рударског сектора.
Посебну пажњу имају и велики инфраструктурни пројекти у гасном сектору. Према речима министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић, када нови гасоводи буду у пуној функцији, Србија ће располагати са више од четири милијарде кубних метара гаса годишње, што је око 30 одсто више од тренутне домаће потрошње. У таквим околностима, питање енергетске безбедности постаје кључно, али и преговори са стратешким партнерима. Зато порука да Србија „не жели договор са МОЛ-ом по сваку цену“ показује да држава у овом тренутку има спремне и алтернативне опције.
Изјавили сте да преговори између МОЛ-а и Гаспромњефта напредују и да је остало још неколико техничких питања. Можете ли прецизније да објасните шта су тренутно највеће препреке за коначан договор?
Преговори о купопродаји НИС-а ушли су у завршну фазу и верујемо да смо врло близу постизања коначног договора. Верујемо да све стране у преговорима посвећено раде како би дошле до позитивног решења, док се и одређена техничка питања, која још нису договорена, у преговорима не разреше. Лиценца за наставак преговора, коју је МОЛ добио од америчке Канцеларије за контролу стране имовине(OFAC) до 6. јуна, такође говори у прилог да су преговори у завршној фази. Гаспромњефт и МОЛ воде одвојено своје преговоре о купопродаји НИС-а, постоје још одређени услови око којих треба да буде постигнута сагласност и остаје да видимо да ли ће доћи до договора. С друге стране, близу смо проналажења компромиса у нашим преговорима са мађарским МОЛ-ом. Претходне недеље је било више рунди разговора и размене нацрта уговора акционара. Верујем да ћемо успети да дођемо до задовољавајућег исхода, при чему свакако нећемо компромитовати нашу позицију која се тиче питања рафинерије у Панчеву.
Као што је и већински власник Гаспромњефт саопштио, у овом тренутку се воде преговори једино са МОЛ-ом
Представници МОЛ-а кажу да су „условно оптимистични“. Да ли и Влада Србије дели тај оптимизам или сте ипак забринути због сталних одлагања и нових препрека у преговорима?
Трансакција у вези са НИС-ом је веома комплексна, где је поред купца и продавца укључен и амерички OFAC који одобрава рок за преговоре и даје коначну сагласност, као и наша страна, која паралелно активно преговара са будућим купцем, настојећи да побољша своју позицију у НИС-у и да осигурамо да домаће тржиште буде снабдевано пре свега из домаће прераде, кроз рад рафинерије у Панчеву. За овакве преговоре није необично да трају дужи временски период и да долази до померања рокова за постизање коначног решења. Настављамо у доброј вери да водимо преговоре са МОЛ-ом, са циљем да се постигну што бољи услови када су наши интересу у питању.
У тим преговорима свако покушава да извуче максимум за себе. Русима је у интересу да задрже утицај, мађарском МОЛ-у би економски можда било исплативије да регион снабдевају из својих постојећих рафинерија уместо да одржавају још једну велику рафинерију у Србији, а Србији је у интересу да повећа свој власнички удео и да рафинерија настави да ради несмањеним капацитетом. Како се у таквим условима тражи компромис и ко има више простора да попусти?
У условима глобалне енергетске неизвесности и санкција, свака држава тежи да се што више ослања на сопствене капацитете и ресурсе. Исто се понаша и Србија и због тога толико инсистирамо на договору у вези са будућим радом рафинерије. Већ смо рекли да не желимо договор по сваку цену, основни циљ наше државе је да Нафтна индустрија Србије настави стабилно пословање, да рафинерија у Панчеву настави да ради као и до сада и да домаће тржиште буде сигурно снабдевено. Дакле, наш циљ у тренутним околностима је да очувамо енергетску стабилност и сигурност снабдевања, а да се у преговорима постигну најбољи могући услови у будућем Уговору акционара који ће значити додатну сигурност и безбедност за нашу привреду и грађане.
ФОТО: Ненад КостићКакве би последице настале уколико не дође до договора са Мађарима? Које опције има Србија? Изјавили сте да је остало времена до 6. јуна да се заврше преговори.
Свакако да имамо спремне и друге опције, не заборавите да ми живимо са овим проблемом већ скоро 18 месеци. Желимо да задржимо добре политичке односе са свим странама, а нашу енергетску сигурност нећемо угрозити. Подсећам да није било дотока сирове нафте у Србију скоро 100 дана, а да грађани ништа нису осетили захваљујући доброј припремљености државе.
Ми смо се са кризом у нафтном сектору суочили годину дана пре сукоба на Блиском истоку и успели смо да одржимо стабилност и да нико ни на једној пумпи у држави не осети ни несташице ни нагли скок цена, ни ограничења у точењу гориву
Више пута сте истицали да је очување рада Рафинерије у Панчеву приоритет државе. Да ли постоји реална опасност да рафинерија смањи или обустави прераду уколико санкције ступе на снагу? Колико ће Американци имати толеранције за нашу ситуацију?
С обзиром на то да су разговори о купопродаји у завршној фази и да је OFAC дао додатни рок да се преговори заврше, не видим разлога за бојазан да ће из било ког разлога рафинерија да смањи или обустави производњу. Кроз преговоре радимо на томе да обезбедимо одрживо дугорочно решење и што боље услове када је рад рафинерије у питању, и да отклонимо ризик да нам се слична ситуација понови у будућности.
Како оцењујете понашање руских партнера из Гаспромњефта током преговора? Да ли показују спремност за компромис или инсистирају на условима које је тешко прихватити?
Србија не учествује у преговорима између Гаспромњефта и МОЛ-а. Имамо сазнања која говоре да ти преговори иду у позитивном смеру и надамо се да ћемо ускоро имати и коначан договор, који ће OFAC моћи да потврди.
Има ли Србија у овом тренутку довољно политичког и економског простора да заштити своје интересе између америчких санкција, руског власништва и интереса мађарског МОЛ-а?
Србија је у претходних годину и по дана водила дипломатску борбу, да објасни и руској и америчкој страни своју позицију, јер смо ми највише трпели од ових санкција, а да за њих ни на који начин нисмо одговорни. Успели смо да обезбедимо бројна одлагања, а кад су у октобру прошле године ступиле санкције, успели смо да одржимо снабдевеност тржишта дуже од 100 дана кад у Србију није ушла ни кап сирове нафте. Огроман је то потрес за економију, привреду, финансије земље чије се снабдевање нафтним дериватима доминантно ослања на НИС-ову производњу, али грађани то нису осетили у свакодневном животу. То смо успели захваљујући одговорној политици Владе Србије и председника Вучића, и резервама које смо за претходне четири године готово удвостручили. Показали смо се стабилнијим и отпорнијим од многих, а могли смо да видимо у претходним месецима да су земље у окружењу и Европи, али и поједине велике земље остајале без горива, уводиле ограничења на куповину, повећавале цене. То у Србији нисте могли да видите. Влада Републике Србије, као један од највећих акционара, са 29,87 одсто удела у НИС-у, има сасвим довољно капацитета и не треба сумњати у нашу одлучност да заштитимо интересе грађана и привреде тиме што ће се изборити за најбоље могуће услове са будућим партнером.
Зашто национализација НИС-а и даље није опција за Србију? Да ли би такав потез довео до додатних међународних санкција, арбитража или енергетских проблема?
У овом тренутку, не постоје законски услови за тако нешто, а више пута је и председник Вучић поновио да Србија неће прибегавати таквим решењима. Увек ћемо се трудити да заштитимо права свих инвеститора у нашој замљи, све док они не крше наше националне интересе и безбедност грађана и привреде.
Ако преговори са МОЛ-ом ипак пропадну, постоји ли неки други потенцијални купац за руски део НИС-а и да ли су вођени разговори са другим заинтересованим компанијама или државама?
Као што је и већински власник Гаспромњефт саопштио, у овом тренутку се воде преговори једино са МОЛ-ом.
Колико на ове преговоре утичу рат у Украјини и све оштрији односи између Русије и Запада? Да ли се економски разговори претварају пре свега у геополитичко питање?
Санкције које је OFAC увео НИС-у су и последица заоштравања односа између Запада и Русије, као и намера претходне америчке администрације да изврши додатни притисак на Русију увођењем санкција компанијама широм света које имају руско власништво. Несумњиво је реч о геополитичком питању будући да руски власници нису имали интерес да излазе из НИС-а. Србија се нажалост нашла у тешкој позицији између супротстављених интереса великих сила, највише трпимо без икакве кривице. Енергенти су често узрок сукоба, нафта, гас, минерали, па и сада се то показало као случај.
Председник Вучић је најавио могуће глобалне проблеме са снабдевањем нафтом током лета. Колико ситуација на Блиском истоку и раст цена нафте додатно компликују преговоре око НИС-а?
Ми смо се са кризом у нафтном сектору суочили годину дана пре сукоба на Блиском истоку и успели смо да одржимо стабилност и да нико ни на једној пумпи у држави не осети ни несташице ни нагли скок цена, ни ограничења у точењу гориву. То је последица одговорне политике и мера које смо спровели – привремена забрана извоза горива за погон мотора, уступање државних резерви дизела компанијама које послују на нашем тржишту по повољним условима од тржишних, смањење акцизе. Занављање уступљених резерви дизела и смањење акцизе су велики удар на наш буџет и да државне финансијске нису здраве и стабилне то не бисмо могли да изнесемо. Санкције према руском власнику у НИС-у је увела америчка администрација која сада и води рат са Ираном који има озбиљне последице на светску снабдевеност и цене нафте и нафтних деривата. Преговори у купопродаји су настављени и у тим условима, а држава Србија непрекидно ради на томе да ојача своју позицију у НИС-у и постигне дугорочно одрживо решење, што значи уклањање НИС-а са листе санкције.
Да ли Србија због глобалних геополитичких тензија разматра убрзано диверсификовање извора нафте и гаса како би смањила зависност? У којим стратешким правцима се размишља?
Диверсификација снабдевања енергентима представља један од најважнијих приоритета енергетске политике Србије. Актуелни енергетски изазови у централној и источној Европи, а посебно на Блиском истоку, јасно показују да се сигурност снабдевања може обезбедити само кроз диверсификацију извора и праваца снабдевања, успешну регионалну сарадњу и изградњу отпорног енергетског система. У области снабдевања гасом приоритети су изградња гасних интерконекција са Северном Македонијом и Румунијом. Интерконекција са Северном Македонијом омогућава још једну конекцију са Трансјадранским гасоводом (TAP), односно Јужним гасним коридором, као и LNG терминалом у Грчкој. Циљ нам је да гасна интерконекција Србија-Северна Македонија буде завршена крајем 2027, како би већ почетком 2028. била оперативна. Интерконекција са Румунијом омогућиће повезивање са BRUA гасоводом и приступ изворима гаса у Румунији. Када ови гасоводи буду оперативни, Србија ће имати приступ количинама већим од четири милијарде кубних метара гаса годишње, што је око 30 одсто више од наше тренутне годишње потрошње. Радимо на изградњи нафтовода са Мађарском којим ћемо додатно унапредити сигурност снабдевања с обзиром да се нафтом тренутно снабдевамо само из једног правца, Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ). Очекујемо да ће радови почети одмах након лета и да ће се пројекат завршити до 2028. године, када ћемо се повезати на Дружбу.
ФОТО: Ненад КостићКолико пројекти са Азербејџаном могу дугорочно да промене енергетску позицију Србије и да ли су део шире стратегије енергетске безбедности? Србија и Азербејџан би 2027. требало да започну заједничку градњу гасне електране код Ниша и она би могла да буде готова до 2030. године.
Азербејџан је наш стратешки партнер и јаки политички односи између наших земаља почивају и на пријатељству два лидера, председника Вучића и председника Алијева. Пуштањем у рад гасног интерконектора између Србије и Бугарске у 2023. години, Србија је по први пут добила могућност да се снабдева гасом из више извора, укључујући гас из Азербејџана путем Јужног гасног коридора. Ово је трећа година у којој набављамо гас из Азербејџана са којим интензивно радимо и на изградњи гасне електране која ће омогућити нови извор базне енергије и већу енергетску сигурност. Реализацијом овог пројекта додатно ћемо стабилизовати електроенергетски систем, са позитивним утицајем на сигурност снабдевања електричном енергијом уз ниже емисије угљен-диоксида у поређењу са термоелектранама на угаљ које тренутно представљају основу енергетског система Србије. За нас је посебно важно што ће Азербејџан, преко компаније SOCAR, у овом пројекту учествовати не само као снабдевач гаса, већ и као стратешки партнер у развоју гасне електране.
Грађани Србије за сада нису осетили последице кризе кроз несташице или веће цене горива. Можете ли гарантовати да ће тако остати и у наредним месецима, посебно ако преговори око НИС-а не буду завршени успешно?
Цена барела од почетка године порасла је са 65 на више од 100 долара, што је додатно оптеретило увоз деривата и сирове нафте. Ситуација није лака, али настављамо да се боримо као и до сада, да заштитимо наше грађане и привреду. Наш циљ је да цене држимо под контролом и да интервенишемо на тржишту како би гориво остало што приступачније. Србија је упркос сложеним условима имала најмање повећање цена горива у региону, нисмо имали несташице, за разлику од појединих суседних земаља. Држава је до сада интервенисала смањењем акциза, пуштањем резерви на тржиште и забраном извоза горива. То није једноставно јер умањује буџетске приходе, али успевамо да очувамо стабилност захваљујући доброј припремљености државе. Тржиште Србије је добро снабдевено нафтним дериватима и грађани не треба да брину. Предузимали смо и предузећемо и додатне мере које ће помоћи да се спречи преливање раста цена на светским тржиштима на купце у Србији.
Србија је крајем 2024. укинула мораторијум на нуклеарну енергију и тренутно се налази у првој фази развоја нуклеарног програма. Значајно је да је и ова област била међу темама разговора српског и кинеског председника и да постоји интерес за сарадњу
Колико је значајна сарадња са Кином у енергетском сектору? Посета председника Вучића Кини је на највишем нивоу, а пре њега су у Кину дошли и председници Трамп и Путин.
Пријатељство Србије и Кине обележено је политичким поверењем које траје дуже од 70 година. Како је раније изјавио амбасадор НР Кине Ли Минг, Србија је један од најбољих европских пријатеља Кине. Постоји велики простор за продубљивање сарадње у сектору рударства, енергетике и обновљивих извора енергије, као и велико интересовање кинеских компанија. Захваљујући пријатељству председника Александра Вучића и Си Ђинпинга, наша сарадња је последњих година интензивирана да је достигла ниво „челичног пријатељства”, нарочито у рударском сектору где остварујемо одличне резултате. Међу важним темама посете свакако је била и сарадња у области нових производних капацитета електричне енергије. Подсетићу да је у сарадњи са кинеским партнерима изграђена термоелектрана Костолац Б3, капацитета 350 MW, која даје значајан допринос сигурности снабдевања електричном енергијом у Србији. Такође, кинеске компаније учествовале су на аукцијама за обновљиве изворе енергије и присутне су у различитим пројектима изградње око 600 мегавата ветроелектана, што показује да се сарадња развија и у правцу енергетске транзиције. Србија је крајем 2024. укинула мораторијум на нуклеарну енергију и тренутно се налази у првој фази развоја нуклеарног програма. Значајно је да је и ова област била међу темама разговора српског и кинеског председника и да постоји интерес за сарадњу.
Србија је заинтересована за продубљивање стратешке сарадње са Кином у енергетском и рударском сектору. Кинеске компаније имају међународно искуство и савремене технологије које могу помоћи унапређењу енергетске инфраструктуре, развоју обновљивих извора енергије у рударским подручијима, енергетској ефикасности и примени највиших стандарда заштите животне средине и одрживог рударства. Надам се да ће нова посета председника Вучића Кини, као и разговори са председником Сијем, донети нове добре вести за нашу земљу, даљи развој економије и нова улагања од значаја за Србију.
