Унутар администрације Доналда Трампа све су видљивије разлике око курса америчке спољне и безбедносне политике. Док потпредседник Џеј Ди Венс и његови савезници заговарају уздржанији приступ и скептични су према новим ратовима, утицај оних који се залажу за оштрију политику, предвођених државним секретаром Марком Рубиом, све више јача. Недавни одласци високих званичника блиских Венсу могли би да буду знак да се однос снага унутар Трампове администрације мења.
Секретар америчке војске Ден Дрискол поднео је оставку ове недеље, што је покренуло низ питања о томе да ли је његов одлазак део ширег политичког преуређивања којим су скептици према ратној политици председника Доналда Трампа потиснути на маргине.
Дрискол, дугогодишњи пријатељ потпредседника Џеј Ди Венса, добио је бројне похвале за напоре да модернизује америчку војску. Међутим, сукобио се са министром одбране Питом Хегсетом, посебно због Хегсетових одлука да смени бројне високе војне званичнике, међу којима су генерали Копнене војске и Ваздухопловства, као и секретар Ратне морнарице, наводи у својој анализи Responsible Statecraft.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Према писању часописа Атлантик, Дрискол је прошле недеље своју забринутост због тих смена директно изнео Трампу, који је рекао да није био упознат са тим колико је официра смењено.
Дрисколов одлазак последњи је у низу недавних одлазака високопозиционираних званичника који су били Венсови савезници или су делили његове политичке ставове. Међу њима су директорка Националне обавештајне службе Тулси Габард, заменик саветника за националну безбедност Енди Бејкер, директор Беле куће за законодавна питања Џејмс Брејд и директор Националног центра за борбу против тероризма Џо Кент.
Све ово добија додатну тежину у тренутку када се друга Трампова администрација приближава половини мандата. Према изворима на које се позива Responsible Statecraft , један од разлога за ову смену кадрова могао би да буде очекивање да ће Трамп после избора за Конгрес на половини мандата све више постајати председник у заласку мандата. Истовремено, док се Венс и државни секретар Марко Рубио припремају за очекивану борбу за републиканску председничку номинацију 2028. године, појављују се занимљиви наговештаји о томе како се њихова борба за утицај одвија, како унутар тако и изван Беле куће.
ФОТО: Gripas Yuri/ABACA/Shutterstock Editorial/ProfimediaВенс гради мрежу ван Беле куће
За Венсове присталице, најповољније тумачење јесте да он једноставно гради сопствену мрежу ван администрације. Неколико Венсових савезника са нижих позиција напустило је Владу и прешло у фирме у вашингтонској улици К, познатој као центар лобистичке индустрије, које би могле да одиграју кључну улогу у прикупљању новца за будућу Венсову кампању, како је „Политико“ писао раније ове године.
Таква мрежа била би посебно вредна за Венса, који је провео свега две године у Сенату пре него што је постао потпредседник. Како је рекао један извор упознат са унутрашњом динамиком америчке администрације, „поплава одлазака људи блиских Венсу“ могла би његовим савезницима да пружи „више слободе да се у суштини баве предизборним радом“ ако и када његова кампања за 2028. годину буде покренута, наводи се у поменутој анализи.
За људе попут Бејкера и Дрискола одлука да оду можда је једноставно практична, сматра Џастин Логан из Като института.
– Склони смо да потцењујемо захтеве који се постављају пред ове људе, посебно оне који имају супружнике и децу – рекао је Логан. Другим речима, ови млађи званичници можда једноставно желе да зараде нешто више новца и проведу више времена са породицама пре него што се упусте у председничку кампању 2028. године.
ФОТО: Kent NISHIMURA/AFP/ProfimediaРубио је, с друге стране, типичан вашингтонски политичар, будући да је 14 година провео у Сенату пре него што се придружио Трамповом тиму. С обзиром на широку мрежу савезника коју има у Вашингтону, нема много потребе да Рубиови сарадници напуштају администрацију и делују изван ње.
Друго могуће тумачење јесте да је у току борба за утицај, у којој потпредседник извлачи дебљи крај. Венс и његови савезници углавном се повезују са уздржанијим приступом спољној политици и углавном су скептични према оправданости Трампове одлуке да уђе у рат са Ираном. Неки извори упознати са дешавањима унутар администрације кажу да се формирају два табора и да Рубиови јастребови односе превагу, у многим случајевима напредујући на више положаје, док Венсови савезници и људи блиски његовој политици у потпуности одлазе.
– Мислим да је одлазак Ендија Бејкера много већа ствар од Дрисколовог одласка из Пентагона. Као заменик саветника за националну безбедност, Ендијев делокруг обухватао је све. Он је каријерни дипломата, радио је у иностранству и дели Венсов поглед на свет. Његов одлазак, нажалост, значи препуштање дела терена – наводи Responsible Statecraft изјаву извора који је упућен у дешавања унутар администрације.
ФОТО: Gage Skidmore / Zuma Press / ProfimediaНеоконзервативци поново јачају у Трамповој администрацији
Аналитичари оцењују да се унутар Трампове администрације води борба против реалиста и заговорника уздржаности, а један од циљева је и јачање Рубиовог табора уочи борбе за републиканску председничку номинацију 2028. године. Истовремено, у Републиканској странци поново јача неоконзервативни приступ спољној политици, какав је преовладавао пре Трампа, што заступницима другачијег курса оставља све мање простора.
Иако су Габард и Кент на крају поднели оставке, према извештајима, Габард, која је велики део каријере изградила критикујући неоконзервативну ратну политику из прошлости, била је једна од ретких високих званичника који су упозорили Трампа да не напада Иран. Због тог њеног става влада уверење да је Тулси Габард била приморана да напусти свој положај. Са друге стране, Кент је рекао да је отишао јер није било простора за неслагање и да није могао да „подржи слање следеће генерације да се бори и гине у рату који америчком народу не доноси никакву корист, нити оправдава цену у америчким животима“. Неколико Габардових сарадника са реалистичким ставовима касније је обухваћено масовним „смањењем броја запослених“ које је у јуну спровео вршилац дужности директора Националне обавештајне службе Бил Пулте.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ове промене нису у потпуности уклониле другачија мишљења из администрације. Према писању Вашингтон поста, више генерала са четири звездице недавно је упозорило Хегсета да је „продужавање великих операција против Ирана неодрживо“. Ипак, мало је доказа да ти гласови утичу на Трампове политичке одлуке. Хегсет, за кога су се недавно појавили наводи да и сам има председничке амбиције, консолидовао је контролу над војним одлукама у свом кабинету, готово потпуно потиснувши униформисане војне званичнике у последњих годину дана.
Без обзира на разлог одлазака, последица је, према речима извора упознатог са ситуацијом, да су Рубио и његови савезници који заговарају оштрију спољну политику учврстили утицај и моћ унутар администрације. Аналитичари посебно указују на утицај заменика саветника за националну безбедност Мајка Нидема, као и на доминацију Рубиових савезника у Стејт департменту.
За сада, ова кретања иду у Рубиову корист. Ипак, поједини извори блиски америчкој администрацији упозоравају да би му се такав развој догађаја на крају могао вратити као проблем.
Рубио се до сада држао по страни од неких од најконтроверзнијих Трампових политика, укључујући непопуларни рат са Ираном, о којем су Венс и Хегсет говорили далеко отвореније. Али сада, када Венсови савезници напуштају администрацију, Рубију би могло бити све теже да задржи политички повољну позицију на дистанци од тих одлука.
– Последица тога што у просторији има више неокона и што одлази све више гласова који се залажу за уздржаност јесте то што не делује да ће се ово ускоро завршити, а свакако не делује да ће бити боље. У једном тренутку људи ће почети да упиру прстом, а неко ће морати да преузме одговорност – наводи се у анализи Responsible Statecraft-а.
