Лето које је убило 50.000 људи широм Европе

Врућине су овог лета однеле рекордних 50.000 живота у европским градовима, показује ново истраживање, а научници процењују да су климатске промене изазване људским деловањем допринеле двема од сваке три смрти.

Од јуна до августа екстремне врућине оставиле су тешке последице широм европских градова. Више температуре, којима су допринеле климатске промене изазване људским деловањем, довеле су до додатних 32.000 смртних случајева, проценили су истраживачи. Врели дани додатно су оптерећивали организме најугроженијих, док им топле ноћи нису остављале довољно времена за опоравак, пише Гардијан.

„Запањујући“ број смртних случајева, процењен на основу историјских података о повезаности врућина и здравља у 854 града, највећи је до сада забележен, показало је истраживање. Током овогодишњих готово непрекидних топлотних таласа врућине су однеле скоро двоструко више живота него у две претходно најсмртоносније године.

– У извесном смислу, укупан број смртних случајева повезаних са врућинама који смо проценили у 854 градске средине заиста је запањујући. Али можда још више забрињава удео тих смртних случајева који приписујемо климатским променама изазваним људским деловањем – рекао је Малколм Мистри, научник који се бави климатом и здрављем на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину и један од аутора студије.

Удео смртних случајева који се приписују климатским променама порастао је са око 40 одсто почетком овог века на 65 одсто овог лета, показало је истраживање.

ФОТО: I Wei Huang/Shutterstock

Две од три смрти повезане са климатским променама

Највећа стопа смртности од врућина забележена је на Малти, у Италији и Мађарској, док је укупан број преминулих био највећи у Италији, Француској, Шпанији, Немачкој и Великој Британији. Пошто се у потврдама о смрти ретко наводе фактори који су допринели смртном исходу, попут опасно високих температура које могу додатно да угрозе особу која је претрпела мождани удар или оболелог од рака плућа, породице често и не знају да су врућине и климатске промене убрзале смрт њихових ближњих.

– Ове шокантне бројке представљају хиљаде породица које су овог лета изгубиле вољену особу због климатске кризе – рекла је Кејти Вајт, британска министарка задужена за климатску транзицију. Научници су проценили да је овог лета у Великој Британији забележено 4.354 смртних случајева повезаних са врућинама.

ФОТО: Antonio Guillen Fernández/Panthermedia/Profimedia

Напуљ најтеже погођен врућинама

У Напуљу, граду који је према истраживању био најтеже погођен у Европи, од последица врућине преминуло је 815 људи на милион становника, показују процене прилагођене старосној структури становништва.

Марио Гварино, лекар хитне помоћи у болници на северу града, рекао је да је током најтоплијих недеља забележио раст броја долазака у хитну помоћ од 15 одсто.

Према његовим речима, главна карактеристика тог периода била је сложеност здравствених проблема које су врућине додатно погоршавале, док су усамљеност и сиромаштво још више отежавали ситуацију.

– Примили смо пацијента у терминалној фази рака који је живео у врелом поткровљу само зато што његова породица током лета није могла да пронађе фирму која би уградила клима-уређај. Једног старијег мушкарца са деменцијом изненада је напустила неговатељица из Украјине, која се вратила кући да се опрости од сина позваног у рат. Служба хитне помоћи пронашла је тог човека једне ноћи како лежи на поду са преломом карлице, очајнички покушавајући да дозове суседа из стана поред – испричао је Гварино.

Истраживање је показало да су особе старије од 85 година чиниле готово половину укупног броја преминулих. Ипак, ни млађи нису били поштеђени. Процењује се да су од последица врућине преминуле и 833 особе старости између 20 и 44 године.

Научници су упозорили да се број смртних случајева утврђен у градовима обухваћеним истраживањем, у којима живи око 40 одсто становништва Европе, не може једноставно применити на читав континент како би се проценио укупан број преминулих, укључујући становнике мањих градова и села.