Шта значи то што је Исланд одбацио ЕУ?

Иако је референдум донео драматичан преокрет у изборној ноћи, грађани су показали да су им контрола над риболовним зонама и национална валута важнији од евроинтеграција и страха од спољних притисака

Након исцрпљујуће и неизвесне изборне ноћи која је држала у неизвесности политичку јавност од Рејкјавика до Брисела, коначни резултати референдума на Исланду открили су већ познату истину о дубоким поделама на острву. Са освојених 52,8 одсто гласова „против“ и 47,2 одсто „за“, Исланђани су одбацили владин предлог да се обнове преговори о пуноправном чланству ове државе у Европској унији.

Иако су прелиминарни пресеци са почетка бројања гласова у престоници улили опрезан оптимизам евроентузијастима, пребројавање листића из руралних општина и југозападног округа брзо је преокренуло тренд. Био је то класични доказ исландских политичких подела, јер је урбани центар склонији отварању ка Бриселу, док је традиционална унутрашњост земље чврсто усидрена у одбрани националне аутономије.

Референдум, иако формално консултативног карактера, носио је огромну политичку тежину. Премијерка владе левог центра Криструн Фростадотир иницирала је изјашњавање раније него што је првобитно планирано, оцењујући га у јеку кампање као историјску шансу.

„Ово је велики дан. Чекали смо годинама да будемо у прилици да о овоме гласамо“, изјавила је Фростадотир након гласања у Рејкјавику, истичући да је кампања успела да „уздигне дискусију о месту Исланда у свету и његовој геополитичкој позицији на виши ниво“.

Ипак, након што је постало јасно да је опција „против“ однела превагу, тон администрације брзо се прилагодио вољи бирача. Премијерка је поручила да влада у потпуности поштује исход и да су Исланђани показали да су суштински задовољни постојећим аранжманима са Унијом, стављајући тачку на евроинтеграције барем до истека мандата актуелног сазива 2028. године.

Док је урбани центар земље видео шансу у политици ЕУ, унутрашњост је остала опредељена за одбрану националне аутономије

РИБАРСКО НАСЛЕЂЕ

Када се подвуче црта испод кампање која је претходила референдуму, постаје јасно да аргументи евроентузијаста о потреби за стабилнијом валутом и обуздавањем инфлације нису успели да надвладају традиционални страх од губитка суверенитета над најважнијим ресурсима. У земљи у којој рибарство и сродни сектори чине око трећину робног извоза, помисао на улазак у зону заједничке рибарске политике ЕУ деловала је на већину бирача као превелики ризик.

Противници обнове преговора успели су да наметну наратив да би Брисел кроз квоте преузео контролу над исландским водама, што је у колективној свести оживело сећања на историјске „бакалар ратове“ и грчевиту борбу за поморске границе.

„Ово је била битка за очување наших основних ресурса и економске независности. Исланђани су препознали да кроз Европски економски простор (ЕЕП) већ имамо приступ јединственом тржишту, без потребе да се одричемо контроле над сопственим морем и пољопривредом“, могло се чути у анализама тамошњих посматрача и удружења која су предводила кампању „против“.

Са друге стране, заговорници опције „за“ окупљени око странака левог центра и дела пословне заједнице, истицали су да је Исланд већ у потпуности интегрисан у правни систем ЕУ кроз споразум о ЕЕП (Европски економски простор), али да на одлуке Брисела нема никакав утицај. Примећивано је и да би евро дугорочно донео преко потребну стабилност малој исландској круни, чије флуктуације редовно задају главобољу домаћој привреди и потрошачима.

Страх од губитка контроле над рибарским ресурсима преломио је вољу већине исландских бирача

Ипак, глас привреде био је подељен. Док су поједини сектори видели шансу у евроинтеграцијама, лидери крупног бизниса и предузетници подсећали су на то да привреда стабилно функционише и без чланства. Како је то приметио Бјарни Бенедиктссон, бивши премијер и директор Конфедерације исландских послодаваца, овај референдум се сводио на питање да ли у овом тренутку желимо тешње везе или не, наглашавајући да исход не значи изолацију, већ потврду да Исланд остаје део европске породице кроз постојеће билатералне и економске аранжмане.

СЕНКА ВАШИНГТОНА

Осим економских аргумената, у јеку кампање сенку на унутрашње политичке дебате бацила су и шира геополитичка дешавања, међу којима су специфичну тежину имале и спољнополитичке тензије из Вашингтона. Поновне изјаве америчког лидера Доналда Трампа о геостратешком интересу за Гренланд, које су у појединим тренуцима чак и географски мешале ово арктичко острво са Исландом, изазвале су нелагодност у Рејкјавику и подигле безбедносну свест код бирача. Део аналитичара уочи референдума спекулисао је да би брже приближавање Европској унији могло да послужи као додатни геополитички штит и сидро против непредвидивих ветрова америчке спољне политике.

Ипак, геостратешки значај Исланда као кључне тачке Северног Атлантика и Арктика на крају је преломљен другачије. Превагнуо је традиционални став да Исланд своју безбедност и суверенитет најбоље брани кроз постојеће чврсто савезништво у НАТО-у и блиску сарадњу са партнерима, без конкретног уласка у евроатлантске интеграције.

Из Брисела су стигли одмерени тонови жаљења, али и разумевања. Званичници Европске уније поручили су да врата остају отворена уколико Рејкјавик некада у будућности поново промени курс, али су нагласили да се постојећи билатерални односи кроз Споразум о Европском економском простору и Шенгенску зону настављају несметано.

„Поштујемо суверену одлуку грађана Исланда. Наше партнерство остаје чврсто, а сарадња у областима од обостраног значаја наставља се истим интензитетом“, саопштено је из Европске комисије непосредно након објављивања коначних резултата.

За саму премијерку и њену владу, завршетак овог референдумнског процеса доноси својеврсно растерећење. Отварање питања које деценијама дели исландско друштво носило је огроман политички ризик, али и демонстрирало демократски капацитет земље да отвори најтеже теме без институционалне кризе.

Иако су евроентузијасти поражени, а политички естаблишмент ставио рампу на евроинтеграције у наредним годинама, референдум је показао да идентитетска и економска дебата о месту Исланда у модерном свету ни издалека није завршена.