За многе Иранце нова америчка кампања санкција, названа Operation Economic Outcast, само додатно погоршава већ изузетно тешку економску ситуацију у земљи.
Цене хране расту вртоглавом брзином, бензинске пумпе остају без горива, а национална валута наставља да губи вредност док се девизне резерве земље топе, пише Гардијан.
Цена биљног уља у Ирану у августу била је чак 383 одсто виша него годину дана раније. Јаја су поскупела 294 одсто, пилетина 177 одсто, а црвено месо 148 одсто.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Све дубља економска криза ствара нервозу и у политичком врху земље, који страхује да би пад животног стандарда могао да прерасте у шире друштвене немире.
И много пре најновијег таласа санкција администрације Доналда Трампа, иранска економија постала је својеврсно паралелно бојно поље на којем власти све теже одржавају контролу.
Амерички долар је 23. августа на иранском слободном тржишту достигао вредност од око два милиона ријала, што је нови историјски рекорд.
Инфлација у Ирану достигла 84 одсто
Само три дана касније, ирански статистички центар саопштио је да је међугодишња инфлација у августу достигла 84,4 одсто, док је просечна годишња стопа инфлације износила око 65 одсто.
Како куповна моћ становништва пада, домаћинства купују све мање робе. Мењају се и свакодневне навике – породице прилагођавају исхрану, стара одећа се поправља уместо да се купује нова, а лекова недостаје у редовној продаји, иако их је често могуће пронаћи на црном тржишту.
Према подацима агенције Mehr, потражња за црвеним месом у априлу 2026. године пала је за 50 одсто у односу на исти месец претходне године. Истовремено је нагло порасла потрошња кромпира, што је довело и до несташица те намирнице.
ФОТО: Shutterstock/JM Travel PhotographyГолшан Фати, иранска феминисткиња, недавно је рекла да су и основне намирнице, попут јаја, постале прескупе за многе породице средње и радничке класе.
– Они не разумеју да људи више не могу да приуште чак ни нормалан живот – рекла је она.
Мохсен Завар, биомедицински инжењер, описује колико су се приоритети становништва променили.
– За део становништва више није питање да ли могу да купе кућу или аутомобил. Питање је да ли ће избацити месо из исхране, смањити квалитет хране, одложити лечење и некако изгурати до краја месеца – рекао је Завар.
Разочаран неспособношћу власти да зауставе погоршање ситуације, додао је:
– Људи не траже чуда. Траже одлуке.
Редови за бензин и затворене пумпе
Криза се више не ограничава само на храну, одећу и лекове.
Дуги редови аутомобила протезали су се у уторак и среду улицама Техерана и североисточног иранског града Машхада, док су возачи чекали гориво. На појединим местима колоне су блокирале читаве улице.
Велики број бензинских станица, укључујући и неке од најпрометнијих, био је затворен.
Званичници су тврдили да је реч о изолованој паничној куповини изазваној гласинама да влада планира повећање цене горива. Као други разлог помињане су последице израелских напада у којима су уништена два од три главна складишта нафте у Техерану.
Унутар владе већ недељама трају разговори о повећању цене горива како би се смањили огромни трошкови субвенција. Међутим, политички врх добро зна колико би такав потез могао да буде ризичан.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНагло повећање цене бензина за 50 одсто у новембру 2019. године изазвало је насилне протесте који су трајали око недељу дана.
Кријумчарење горива и интереси политичких група
Незадовољство јавности додатно је појачано признањем једног високог званичника да интереси повезани са самим државним структурама отежавају борбу против кријумчарења горива.
Сакаб Есфахани, заменик иранског председника, изјавио је:
– Обе политичке струје у земљи учествују у кријумчарењу горива, а када бих покушао да зауставим њихове послове, поломили би ми прозоре.
Од председника Ирана Масуда Пезешкијана затражено је да испита те тврдње.
Истовремено, чини се да би власти у будућности могле још мање да говоре о стварним размерама економске кризе.
Портпаролка иранске владе Фатемех Мохаџерани недавно је рекла да ће убудуће статистички подаци о сиромаштву моћи да буду објављени само уз дозволу Врховног савета за националну безбедност.
Таква одлука практично значи да подаци о паду животног стандарда постају питање националне безбедности, готово налик државној тајни.
Економска криза као део „рата против Америке“
Иранско руководство све чешће и економску ситуацију у земљи представља као један од фронтова ширег сукоба са Сједињеним Америчким Државама.
Хоџатолеслам Таеб, нови командант паравојних снага Basij и близак савезник Мојтабе Хамнеија, недавно је одржао говор у којем је позвао становништво на отпор тржишним притисцима за које власти тврде да су последица америчких санкција.
ФОТО: Shutterstock/Seree TansrisawatПрема његовим речима, потрошњу бензина требало би смањити чак 10 одсто како би Иран смањио потребу за скупим увозом.
Таеб је практично поручио да би одустајање од непотребних путовања требало посматрати као патриотски чин.
Међутим, такви апели све више звуче као знак очаја власти док се економска криза продубљује.
Позив младима да производе робу код куће
Мохсен Резаи, нови и знатно тврђи секретар Врховног савета за националну безбедност, понудио је још необичније решење.
– Саветујем младима да у својим домовима почну да производе производе који су потребни њима и друштву, исто као што се окупљају на јавним местима – поручио је Резаи.
Мохамад Тахери, уредник економског магазина Tejarat Farda, оценио је да га овај савет подсећа на Маове „пећи у двориштима“ током кинеског Великог скока напред.
Мао Цедунг је крајем педесетих година прошлог века подстицао обичне грађане да сами производе челик у импровизованим пећима, што је на крају имало катастрофалне економске последице.
Без извоза нафте нема ни новца
Према мишљењу енергетског стручњака Амирхосеина Хашеми-Џавида, суштина иранске економске кризе ипак није само у инфлацији и унутрашњој економској политици, већ у немогућности земље да нормално извози нафту због америчке блокаде.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Канали за продају иранске нафте пресушују – упозорио је он.
Како је објаснио, нафта која не може да стигне од бушотине до купца не доноси никакав приход држави.
– То су онда само барели који из дана у дан стварају све веће трошкове производње, складиштења и ризика – рекао је Хашеми-Џавид.
Извоз нафте деценијама представља један од главних извора прихода Ирана и најважнији начин да земља дође до девиза неопходних за увоз хране, лекова, технологије и других производа.
Зато пад извоза истовремено смањује прилив долара, додатно обара вредност ријала и подстиче раст цена у земљи.
Дипломатија или наставак конфронтације
Иранска влада ће зато у неком тренутку морати да процени да ли дипломатским путем може да добије више него наставком конфронтације са Сједињеним Америчким Државама.
Само шест месеци после почетка рата и након што је Доналд Трамп у јануару иранским демонстрантима поручио да им „помоћ стиже“, економски притисак на становништво постао је још снажнији.
Уместо политичког преокрета који су неки очекивали, последице санкција и блокаде све више осећају обични грађани.
За њих је тренутно највидљивији резултат сукоба Вашингтона и Техерана све мања вредност плате, све празнија потрошачка корпа и живот у земљи у којој су чак и месо, јаја, лекови или пун резервоар бензина за све већи број људи постали луксуз.
