Скривена веза имунитета и високог притиска: Како имунске ћелије утичу на хипертензију

Имунски систем може да учествује у развоју високог крвног притиска, а истраживања упале све јасније показују како се та веза успоставља. Посебну пажњу привлачи улога соли, која код осетљивих људи може да покрене промене у имунским ћелијама и допринесе оштећењу крвних судова и бубрега.

Хипертензија се најчешће повезује са годинама, наследним факторима, вишком килограма и животним навикама. Научници, међутим, истражују и процесе који повезују те факторе са променама у ткивима, настојећи да објасне зашто се болест развија различито код различитих људи.

Америчко удружење за срце саопштило је 30. септембра да ће научница Анет Кирабо са Вандербилта добити награду Џозеф А. Вита за истраживања која су показала допринос имунске активације и упале хипертензији. Признање ће јој бити уручено 7. новембра на научном скупу у Чикагу.

Повод је, дакле, признање за низ досадашњих открића, а њихова вредност је у прецизнијем разумевању болести. Њен тим истражује како промене настале оксидацијом масти утичу на протеине и подстичу имунске реакције повезане са притиском.

Ова област поставља и практично питање: може ли се неки корак у том низу сигнала једног дана зауставити леком? Да би одговор био користан пацијентима, потребно је утврдити и који механизми делују код људи, а који су за сада показани у експерименталним моделима.

Када одбрана организма подстиче упалу

Истраживања Кирабо указују да веома реактивни молекули настали оксидацијом масти могу да измене протеине. Такве промене затим могу да покрену реакције ћелија које представљају антигене другим деловима имунског система, укључујући Т-ћелије.

На тај начин упала постаје део објашњења поремећене функције крвних судова. За истраживаче је важно да препознају конкретан молекул или сигнал који покреће процес, јер би он могао да представља мету будуће терапије.

ФОТО: Компас/Илустрација

Један део доказа потиче из испитивања људских моноцита, имунских ћелија добијених од добровољаца. Када су изложене високој концентрацији соли, у њима су забележени знаци активације, промене протеина и повећана производња молекула који подстичу упалу.

То испитивање објављено је 2020. године и представља део ширег истраживачког низа. Резултати подржавају улогу имунских ћелија у ризику повезаном са сољу, али сами не доказују да је имунитет једини узрок високог притиска.

Со, имунске ћелије и крвни судови

Код неких људи крвни притисак снажније реагује на промене у уносу соли. Та осетљивост може постојати и пре него што је дијагностикована хипертензија, што отежава једноставну поделу на здраве људе и пацијенте са високим притиском.

У истраживању представљеном 2024. године, повећавање и смањивање уноса соли код осетљивих пацијената пратиле су промене активности одређених гена у имунским ћелијама. Исте промене нису забележене у ћелијама пацијената чији је притисак био отпорнији на со.

ФОТО: Компас/Илустрација

Тим је потом у моделу на мишевима уклонио ген за један део тог сигналног пута, назван ЈАК2. То је смањило даљу активацију упалних сигнала и спречило хипертензију изазвану сољу у том моделу.

Новији рад, представљен 7. септембра ове године, издвојио је и сигнални комплекс АП-1 као могућу мету. Истраживање је комбиновало испитивања код људи и мишева, тражећи везу између натријума, активације имунских ћелија и промена у крвним судовима и бубрезима.

Од лабораторије до лечења

У септембарској студији истраживачи су преношењем имунских ћелија осетљивих људи направили модел осетљивости на со код мишева. Претходно блокирање АП-1 сигнализације спречило је тај ефекат, што даје разлог за даља испитивања.

Ипак, успешна интервенција у животињском моделу није доказ да већ постоји делотворна и безбедна терапија за пацијенте. Следећи кораци подразумевају проверу клиничке користи, нежељених ефеката и тога којим би групама оболелих такав приступ могао да помогне.

Досадашњи налази показују зашто се иза истог резултата на апарату за мерење могу налазити различити биолошки процеси. Њихово разликовање могло би временом да помогне прецизнијем избору лечења, али то остаје истраживачки циљ.

ФОТО: Компас/Илустрација

За сада су основа контроле притиска редовно мерење, прилагођене животне навике и лекови када су потребни. Хипертензија често нема приметне симптоме, а нелечена повећава ризик од срчаних болести, можданог удара и оштећења бубрега.

Разумевање упале зато проширује знање о већ познатој болести. Највећи допринос ових истраживања могао би бити откривање тачке на којој се штетан имунски одговор може прекинути, уз очување функција које су организму неопходне.