Шеф аналитике БИА открива истину о Жутој кући и мрачној позадини Тачијеве смртоносне мреже

Политичке ликвидације, тајне безбедносне структуре, трговина органима и притисци на сведоке део су мрачног наслеђа које већ деценијама прати Хашима Тачија и његов најближи круг. Трећи део доноси нове детаље о механизмима моћи који су му омогућавали да годинама остане ван домашаја правде

У претходна два броја су у најкраћим цртама приказани делови неславне „биографије“ Хашима Тачија и његових сарадника који нису довољно познати домаћој и међународној јавности, а који недвосмислено употпуњују и изоштравају слику која се о њима, између осталог, формира и на основу недавно изречене пресуде Хашког трибунала. У трећем наставку биће предочено још релевантних сазнања која треба да послуже истом циљу.

Према информацијама домаћих и страних надлежних институција и служби, убиства политичких конкурената из Демократског савеза Косова (ДСК), који је дуго имао доминантну подршку међу Албанцима на КиМ, такође су била део организованог деловања Хашима Тачија и његовог окружења. Прво такво убиство десило се 21. септембра 1998. године, када је, према тим информацијама, Тачи заједно са Реџепом Сељимијем организовао ликвидацију министра одбране у тзв. Влади Републике Косово под контролом ДСК Ахмета Краснићија, која је извршена у Тирани, у Албанији. Поред тога, сазнања поменутих органа указују да је од почетка 1999. до краја 2000. године извршено још седам таквих убистава и три покушаја убиства.

Безбедносно-полицијске структуре УНМИК-а и КФОР-а још 2000. године, на основу својих оперативних сазнања о бројним непочинствима Тачија извршиле претрес његовог стана, којом приликом су, поред осталог, пронашле милион немачких марака и бројне доказе о злочинима и криминалу

Архиве бројних служби садрже томове докумената који указују на то да је поменуте, као и друге случајеве отмица, убистава и покушаја атентата на политичке противнике спроводила илегална безбедносна структура „ШИК“, настала трансформацијом квазиобавештајно-контраобавештајне службе тзв. ОВК, којом су руководили Тачијеви најближи сарадници Кадри Весељи и Џавит Хаљити. Ова структура била је орган Тачијеве Демократске партије Косова (ДПК), настале након завршетка сукоба, која је на таласу и под „ореолом ослободилаца“ за себе приграбила власт на терену. Један од егзекутора „ШИК-а“ Назим Блаца, у годинама након извршења злочина, покајао се и сведочио пред надлежним припадницима ЕУЛЕКС-а. На основу његовог исказа, осуђено је више нижерангираних припадника Тачијеве и Весељијеве структуре, али су њих двојица из политичких разлога и због мотива страних ментора остали недодирљиви.

ФОТО: REUTERS/Jean Marc Loos

Подручни команданти тзв. ОВК су временом постали локални барони и „господари живота и смрти“ који су контролисали целокупан економски и политички амбијент, уз подразумевајућу инволвираност у организовани криминал, а на врху целе структуре био је Тачи, као дугогодишњи премијер, а потом и председник „Републике Косово“. Иако су безбедносно-полицијске структуре УНМИК-а и КФОР-а још 2000. године, на основу својих оперативних сазнања о бројним непочинствима Тачија извршиле претрес његовог стана, којом приликом су, поред осталог, пронашле милион немачких марака и бројне доказе о злочинима и криминалу, а 2003. године планирале његово хапшење, Тачи је, опет из политичких разлога, остао неухватљив. Наиме, његово хапшење дискредитовало би и све оне који су годинама подржавали његов рад, као и сепаратистички пројекат на КиМ у целини.

Убиства политичких конкурената из Демократског савеза Косова (ДСК), који је дуго имао доминантну подршку међу Албанцима на КиМ, такође су била део организованог деловања Хашима Тачија и његовог окружења

Једну од најмрачнијих епизода из периода о коме је реч представља својеврсни амалгам ратних и поратних злочина са међународним организованим криминалом. У питању је трговина људским органима, која је почела још током сукоба, када су киднапованим особама пре убистава вађени органи и продавани на међународном тржишту. То нису тврдње, како Албанци воле да кажу, „српске пропаганде“. Њих је изнео Швајцарац Дик Марти у свом извештају који је усвојен пред Парламентарном скупштином Савета Европе 2011. године. У његовим извештајима, као и у исповести главне тужитељке бившег Трибунала у Хагу, такође Швајцаркиње Карле дел Понте, указано је на то да је у врху организоване мреже трговине органима стајала криминална „Дреничка група“ на челу са Хашимом Тачијем. Међутим, ни ове тврдње никада нису истражене до краја и процесуиране нити пред једним судом, иако су постојали сведоци који су међународним истражитељима давали исказе на основу непосредних увида, искустава и сазнања.

ФОТО: REUTERS/Pascal Lauener

Оно што је интересантно, укључивање у криминалне токове негативно је утицало на међусобне односе и изазивало сукобе међу дојучерашњим саборцима из врха „ОВК“, па се тако Тачи разишао најпре са Рамушем Харадинајем, затим са Реџепом Сељимијем и напослетку са Кадријем Весељијем. Поред политичких позиција, поделе интересних сфера биле су посебно изражене у преузимању и отимању друштвене имовине кроз пљачкашки процес приватизације, о чему је на немачком говорном подручју најбоље писао Мартин Хајперц у књизи Макијато дипломатија, згрожен оним чему је сведочио током службовања у врху међународних структура на КиМ. Тачи је кроз тај процес постао неформални власник и сувласник значајног дела нејаке „косовске“ економије и веома, веома имућан човек.

Потенцијалним сведоцима је прећено да ће завршити мртви, као многи сведоци у бројним ранијим покушајима поступака против команданата тзв. ОВК, а са друге стране су им нуђени новац и различите примамљиве привилегије

Оснивање суда, ометање правде и покушај избегавања одговорности

Специјални суд пред којим су осуђени Тачи, Весељи, Краснићи и Реџепи основан је као израз схватања дела међународне заједнице каква је криминално-злочиначка структура створена уз пресудну помоћ Запада на КиМ, као и последичне тежње да макар мали број вођа из врха те структуре буде приведен пред лице међународне правде.

ФОТО: Компас/Илустрација

Звучи парадоксално – тај суд и Специјализовано тужилаштво основани су 2015. и 2016. године као органи тзв. Републике Косово, а не УН, док је пресудну политичку улогу у њиховом оснивању одиграо управо Тачи, који је тада био на власти у Приштини. Он се надао да ће својом кооперативношћу са међународном заједницом купити за себе слободу и имунитет.

ФОТО: Armend NIMANI/AFP/Profimedia

Међународни Специјални истражни тимови на терену су спроводили истраге, а албански лидери пратили су њихов рад са стрепњом. Постоје сазнања да је услед одлучног деловања истражитеља, априла 2017. године у Црној Гори одржан састанак дела тзв. Владе Косова и високих представника ДПК, који је водио Тачи, а присутан је био и Кадри Весељи. Тема састанка је било прављење планова за организовање напада на поједине најагилније чланове Специјалног истражног тима, који су боравили на КиМ с циљем прикупљања сазнања и саслушавања лица која би могла бити потенцијални сведоци. Било је предвиђено да наведени напади буду изведени тако да би касније могли бити окарактерисани као напади верских фанатика у време Васкрса. Међутим, најутицајнији међународни актери су благовремено сазнали за ове мрачне планове, те је политичком врху „Косова“ строго наложено да их обустави.

Својеврсни амалгам ратних и поратних злочина са међународним организованим криминалом представља трговина људским органима, која је почела још током сукоба, када су киднапованим особама пре убистава вађени органи и продавани на међународном тржишту

Схвативши тек 2020. године да ће дефинитивно бити главни оптуженик пред поменутим судом, Тачи је предузео опсежне међународне лобистичке активности, пре свега преко утицајних албанских лобиста у САД, као и преко својих дугогодишњих саговорника и сарадника из најутицајнијих земаља, да покуша то да спречи, али је ипак морао исте године да оде у притвор. Током притвора, Тачи је оркестрирао своје најближе сараднике да на терену предузму све могуће методе и мере притисака на потенцијалне сведоке. Наиме, Тачи и његови сарадници, преко својих агената које су подметнули међународним истражитељима у својству преводилаца и административног особља, знали су у реалном времену са киме су све истражитељи разговарали и ко је какав исказ дао. Потенцијалним сведоцима је прећено да ће завршити мртви, као многи сведоци у бројним ранијим покушајима поступака против команданата тзв. ОВК, а са друге стране су им нуђени новац и различите примамљиве привилегије. Из тог разлога против Тачија и петорице његових сарадника за ово кривично дело пред Специјалним судом води се још један поступак, у коме је Специјализовано тужилаштво затражило казну од шест година робије.

ФОТО: Matteo Placucci/Zuma Press/Profimedia

Целокупна албанска јавност је бесна због пресуде, а албанске политичке структуре на Балкану апсолутно су уједињене у подршци Тачију и осталим осуђенима, најављујући да ће на све начине настојати да утичу на то да пресуда буде поништена, а Специјални суд укинут, уз пратеће претње судијама у поступку и другим чиниоцима који су допринели пресуди. Као што смо већ видели, и многи страни актери ће у томе пружити лобистичку, медијску и другу подршку Тачију и његовим сарадницима. Србија ће, свесна свих препрека, као и до сада, учинити све што је у њеној моћи да правда победи.

(Крај трећег дела)