Летовање као фактор успеха или неуспеха на изборима делује ми као иновација у политичкој теорији. Нарочито је занимљиво што опозиција, која истовремено тврди да су Србија и њени грађани на рубу егзистенције, говори да би летњи избори смањили излазност опозиционих бирача. Океј, они нису на рубу егзистенције. Лепо. Чиме су људи којима не знамо имена незадовољни? Јер за моју генерацију, у студентско време, није било баш распрострањено летовање у иностранству. Економијом дефинитивно нису.
Опет нешто мислим, ако су тако посвећени својој борби, па могли би једно летовање и да прескоче. Како би земљу сутра водили ако на тако „велику“ жртву нису спремни?
Осим ако не морају у неке летње школе у којима их странци уче како да се баве политиком. Верујем да су те школе о обојеној револуцији завршили претходних година.
О изборима као теми броја пише Дражен Живковић питајући се да ли ћемо имати „летњи гамбит или одложени мат“.
Оно што је сигурно јесте да, када год се избори одржали, на лето, јесен или зиму – година у којој се одржавају је изборна.
Како се власт у односу на њих поставља је јасно, опозиција је у изборној години још увек неснађена. И идеолошки, и коалиционо, а нарочито јер не зна сме ли или не сме против студентског вета. Чиста демократија.
О дијалогу пишемо и у овом броју. И док блокадери и њихови медији форсирају наратив да с председником нема дијалога, питам се, да ли те стране летње школе школују анархисте и герилце за своје будуће политичаре, или то остављају само за земље Трећег света, где нас очигледно сврставају.
Да су дијалог и изношење најразличитијих мишљења на једном месту могући доказује наш недељник. И по томе је јединствен. То што људи различитих погледа и ставова то разумеју и прихватају охрабрујуће је. У овом броју о политици говоре Влада Вулетић, Чеда Антић, Зоран Ћирјаковић, Бобан Стојановић, Александар Цветковић и Гоца Чомић.
С Данијелом Апостоловићем смо разговарали о нашем европском путу, рушећи предрасуде да је Србија с њега скренула. Чврсто верујем да је он могућ и уз очување суверенитета и националног идентитета.
Историја, баштина, идентитет – наша је нова рубрика коју реализујемо са Хералдичким клубом. Започињемо је текстом с Хиландара. Ова сарадња још један је показатељ како се препознају људи који деле сличне вредности упркос могућим разликама, и да је Србија заједнички именилац који је увек на првом месту.
