Уводник ћу мимо сваког правила почети текстом из културе. У овом броју бавили смо се Мирослављевим јеванђељем. Најстарији српски ћирилични рукопис петнаестак дана годишње је доступан јавности. Пишући о њему дошли смо до податка да су Срби у доба Немањића исписали и осликали чак 20.000 рукописа. Поред бројних познатих чињеница о овом спису, и бурне историје у којој делује да га је сами Бог чувао од уништења, мени је посебно инспиративна била прича са Хиландара по којој је службу из ове књиге вршио Свети Сава.
У тренутку када је цео свет у великој кризи, ратној, економској, али у својој суштини вредносној, овакви документи и историја могу бити оријентир.
И мада су такве теме много значајније од дневнополитичких, немогуће је не бавити се овим другим јер од њих ипак живот зависи.
У овом тренутку великом броју људи на свету живот буквално зависи од преговора о миру на Блиском истоку. Остатак света страхује од економских последица овог сукоба. Најпознатија географска тачка на планети Земљи посталa је Ормуски мореуз, ширине тек тридесетак километара. За Европу ово је кулминација енергетске кризе започете ратом у Украјини који, као ни овај нови, нема изгледe да се заврши у скорије време.
Ту кризу неће решити резултати мађарских избора, али се бриселска администрација толико обрадовала Орбановом одласку као да је то излаз из све нестабилније политичке и драматичне економске ситуације у којој је, примера ради, између јануара и марта банкрот прогласило преко 4.500 немачких предузећа.
Шта за нас значи резултат ових избора време ће показати. Мађарска је четврта најзначајнија привреда у нашој робној размени, а наш колумниста, историчар Чеда Антић верује да смо нешто научили из компликоване прошлости Срба и Мађара, која је током последње деценије коначно претворена у право пријатељство.
Реакције на мађарске изборе указују на дубоке поделе у Европи, и да је актуелнија него икада подела на глобалисте и суверенисте. Европске демократе направиле су само неколико сати после објављивања резултата избора у Мађарској листу за одстрел светских суверенистичких лидера, међу којима је и наш председник Вучић, заједно са италијанском премијерком Мелони, турским председником Ердоганом, словачким премијером Фицом и америчким председником Трампом. Демократски. Баш.
И српска опозиција искористила је овај резултат да нападне власт, сад напад као напад, могло би о томе да се пише, али ја ћу овде само поменути нашег колумнисту Зорана Ћирјаковића и његову причу о аутошовинизму, који је наше опозиционаре затекао у Берлину где су тражили помоћ за долазак на власт.
Тема нашег броја јесте како ће и да ли ће Србија која до сада одолева економској кризи успети да задржи економску стабилност. Јер политичку, ма шта ко сматрао, несумњиво има јер је одолела планираној и координираној уличној револуцији која је над њом спровођена више од годину дана. Ако је избегла Мајдан, сигурно ће некако пронаћи и нафту.
