Амерички рат у Ирану убрзано троши залихе наоружања, а несташица муниције све више забрињава војне и обавештајне кругове, јер би последице могли да осете и амерички савезници у Европи и Азији.
Више од пет месеци након почетка рата у Ирану, САД се суочавају са проблемом који би могао да потраје годинама, јер су залихе појединих кључних система наоружања, посебно ракета за противваздушну одбрану, значајно смањене.
Према наводима америчких званичника и стручњака, рат је приморао Пентагон да повлачи бродове, авионе и јединице противваздушне одбране из Европе и Азије и пребацује их на Блиски исток. Истовремено, САД су успориле или одложиле испоруке одређеног наоружања европским и азијским савезницима.
То отвара много шире питање од саме способности Вашингтона да настави рат у Ирану. Ако би САД истовремено морале да одговоре на нову кризу у Европи или на могући сукоб са Кином у Индо-пацифичком региону, ограничене залихе могле би да постану озбиљно стратешко ограничење. Вашингтон би у том случају морао да распоређује ограничене количине ракета и другог кључног наоружања између више потенцијалних жаришта, док би савезници од њега истовремено тражили додатну војну помоћ. Управо такав сценарио забрињава војне и обавештајне кругове, јер би противници САД могли да процене да је америчка способност за дуготрајан рат на више фронтова значајно ослабљена.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Хиљаде скупих ракета потрошене у рату
Америчка кампања против Ирана захтевала је огромне количине прецизног наоружања. Реч је о ракетама чија производња кошта милионе долара по комаду, а које садрже сложене компоненте произведене у ланцу добављача који се протеже кроз више земаља.
Посебан проблем представљају ракете за противваздушну одбрану. Оне су коришћене за пресретање иранских ракета током контранапада, а њихове залихе су, према америчким званичницима упознатим са стањем, пале толико да су САД почеле да преиспитују приоритете у испоруци овог оружја савезницима у Европи и Азији, пише Њујорк тајмс (New York Times).
Један од најозбиљнијих примера су ракете система „патриот“, кључне за америчку противваздушну одбрану. Према информацијама људи упућених у стање залиха, САД су током рата у Ирану потрошиле више од 1.500 пресретача, док им је остало мање од 1.700. То значи да је за нешто више од пет месеци рата потрошена количина готово једнака целокупној преосталој залихи, што отвара питање колико би Вашингтон могао да издржи уколико би се суочио са још једним великим сукобом који захтева интензивну употребу противваздушне одбране.
Америчка војна индустрија покушава да повећа производњу, али проблем је у томе што се ове ракете не могу произвести преко ноћи. Њихове сложене компоненте стижу од добављача из више земаља, што производњу ослања на дугачак и осетљив ланац снабдевања.
ФОТО: Marek Ladzinski/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / ProfimediaЕвропа и Азија већ осећају последице
Последице несташице муниције не остају на Блиском истоку. Према америчким званичницима, Пентагон је морао да пребаци део војних капацитета из Европе и Азије у регион Ирана.
Такав потез има последице на више нивоа. Не ради се само о томе да је одређена количина оружја премештена из једног региона у други. Померање јединица значи и веће оптерећење опреме, сложеније одржавање, веће трошкове и додатни притисак на војнике.
Још важније, амерички савезници у Европи и Азији могу да добију мање оружја него што су очекивали.
Последице несташице већ се најдиректније виде у Украјини. Председник Володимир Зеленски недавно је рекао да Украјина ове године од западних савезника добија три пута мање ракета за противваздушну одбрану него 2025. године.
Проблем на фронту је додатно погоршан и тиме што Русија повећава производњу ракета брже него што Украјина и њени савезници успевају да обезбеде довољно средстава за њихово пресретање.
ФОТО: hapelinium/ShutterstockАмеричке слабости под лупом Русије и Кине
Несташица муниције представља шири стратешки значај, јер више није реч само о залихама Пентагона, већ и о томе како америчке војне способности процењују Русија и Кина.
Амерички противници пажљиво прате стање америчких војних залиха. Русија и Кина могу да користе јавно доступне информације, укључујући буџетске документе америчког Конгреса и податке одбрамбених компанија, али и сопствене обавештајне податке како би процениле тренутни војни потенцијал САД-а.
За Москву и Пекинг питање није само колико оружја САД тренутно имају, већ колико брзо могу да надокнаде потрошено.
Том Карако, стручњак Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону, оценио је да је реч о озбиљном удару на способност Америке да помоћу конвенционалног наоружања одврати непријатење од евентуалне војне интервенције. Његова оцена је да би овај ефекат значајно утицао на стратешко размишљање Русије и Кине током наредних година.
Логика је једноставна, појашњава Карако – ако противник процени да су америчке залихе ограничене и да би Вашингтону биле потребне године да их обнови, могао би да закључи да је одређени тренутак погодан за остварење потенцијалних војних циљева.
То не значи да ће Русија или Кина започети сукоб, додаје Карако, али значи да се у Москви и Пекингу америчке способности пажљиво процењују, јер информације о ограниченим залихама могу да им помогну да процене простор за сопствене политичке и стратешке потезе.
ЗАШТО СУ ЗАЛИХЕ ВАЖНЕ ЗА ОДВРАЋАЊЕ
Војна моћ не зависи само од броја авиона, бродова или војника. У великом сукобу кључно је колико брзо држава може да троши и надокнађује муницију.
Ако се залихе пресретача, ракета и другог прецизног оружја брзо смањују, противник може да процени да САД имају ограничену способност да дуго воде рат високог интензитета.
Управо због тога несташица муниције постаје питање стратешког одвраћања, а не само логистички проблем Пентагона.
ФОТО: U.S. Navy/Handout via REUTERSТрамп тврди да оружја има довољно
Бела кућа снажно одбацује тврдње да су америчке залихе оружја драстично смањене.
Портпаролка Беле куће Каролина Ливит изјавила је да САД имају више него довољно ватрене моћи за било коју операцију коју председник нареди, док је портпарол Пентагона Шон Парнел извештаје о несташици оружја назвао нетачним.
Трамп је, међутим, приватно био веома незадовољан извештајима о стању америчких залиха. Према наводима Њујорк тајмса, председник САД је наредио широку истрагу о цурењу поверљивих информација и тражи кривично гоњење оних који су их проследили медијима.
Трамп је, како се наводи, упозоравао сараднике да јавно изношење података о несташици муниције шаље сигнал слабости америчким противницима.
Док америчка администрација одлучно негира проблеме са залихама наоружања, она истовремено настоји да убрза њихову обнову, радећи са великим произвођачима на проширењу фабричких капацитета. Ипак, чак и значајно повећање производње не може брзо да надокнади потрошену количину оружја у рату, јер је за обнављање појединих система наоружања потребно неколико година.
ФОТО: AP Photo/Alex BrandonРат у Ирану могао би да промени америчку војну стратегију
Проблем са залихама није настао искључиво током Трамповог мандата. Део несташице је наслеђен од претходне администрације, а амерички званичници и стручњаци годинама упозоравају на спорост система набавке оружја.
Посланик Џејсон Кроу, члан Одбора за оружане снаге и Одбора за обавештајна питања Представничког дома, оценио је да је амерички систем набавке оружја застарео и да не може довољно брзо да прати промене у начину вођења ратова.
То је посебно значајно у тренутку када САД истовремено морају да размишљају о Европи, Блиском истоку и могућем сукобу у Индо-пацифичком региону.
Рат у Ирану зато може да остави последице далеко изван граница те земље. Ако су САД спремне да потроше огромне количине муниције у једном дуготрајном сукобу, питање је колико брзо могу да обнове залихе и истовремено задрже довољно оружја за заштиту савезника и одвраћање других противника.
Највећи проблем, према проценама стручњака, није само тренутна несташица муниције већ време потребно да се она отклони.
Управо зато рат у Ирану може постати важна лекција за америчку војну стратегију да у савременом ратовању није довољно имати најмоћнију војску на свету. Неопходно је имати и довољно ракета, пресретача и другог наоружања да та моћ може да се одржи месецима или годинама.
А уколико Русија и Кина закључе да су америчке залихе ограничене, последице несташице муниције могле би да буду много веће од онога што се тренутно види на бојном пољу у Ирану.
