Стручњак за државну управу и судија Уставног суда Михајло Рабреновић изјавио је да Устав није само највиши правни акт једне државе, већ темељ политичког и правног поретка, основни друштвени договор и граница државне моћи, а да је Уставни суд и чувар уставног поретка, правне сигурности, институционалне равнотеже и поверења грађана у државу.
Он је на скупу „Уставни суд између оптерећења и модернизације“ на Универзитету у Новом Пазару указао да се смисао постојања уставног судства најбоље види кроз питање да ли држава може да остане демократска ако нема институцију која ће ограничавати и саму државу.
Говорећи о положају Уставног суда, Рабреновић је истакао да та институција није само чувар текста Устава, већ и установа на врху правне културе, како је рекао и председник Уставног суда Владан Петров, и додао да Уставни суд није политички орган, како неки покушавају да га представе, али да његове одлуке често имају значајне друштвене и политичке последице.
У оквиру предавања представљени су и примери из праксе Уставног суда, укључујући одлуке које се односе на поступање државних органа током пандемије COVID-19, забрану деловања неких екстремистичких организација, питање тзв. „Скајп суђења“, као и новију одлуку Уставног суда у предмету Зајечар, која се односила на изборна права i функционалност локалне самоуправе.
ФОТО: TANJUG/ STRВажно је јачати разумевање улоге уставног суда
Посебан део излагања био је посвећен оптерећењу Уставног суда, будући да је из периода ранијег сазива „наслеђено“ око 43.000 предмета, што, како је наведено, истовремено показује и оптерећење, али и недовољно разумевање надлежности ове установе.
Рабреновић је нагласио да грађани Уставни суд често доживљавају као „последњу инстанцу правде“, али да уставна жалба није средство за поновно вођење судског поступка, већ посебан инструмент заштите конкретних уставом гарантованих права.
Зато је, како је истакао, важно јачати правну културу и разумевање улоге Уставног суда у уставном систему, чему могу да допринесу многи сегменти друштва.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Дигитализација и вештачка интелигенција кључни за будућност уставног права
Говорећи о модернизацији, Рабреновић је указао да дигитализација није питање луксуза, већ нужности, јер савремени судови морају развијати електронско управљање предметима, дигиталне архиве, бржу комуникацију и ефикасније механизме анализе предмета.
Према његовим речима модернизација није само техничко питање, већ подразумева и нову правну културу, другачији начин размишљања и способност институција да разумеју изазове времена у коме делују.
У том контексту, посебно је указао на будуће изазове уставног права који се односе на вештачку интелигенцију, алгоритме, дигитални надзор, биометрију и заштиту података.
Истакао је и да уставни судови не могу да обезбеде друштво без конфликата, али да постоје како би се ти конфликти решавали унутар права, а не изван њега.
– Снага једне државе се не мери само економијом или војском, већ и способношћу њених институција да у тешким временима сачувају право, меру, слободу и поверење грађана – закључио је Рабреновић.
ФОТО: TANJUG/ STRСарадња са академском заједницом и развој образовања
Ректор Универзитета у Новом Пазару Суад Бећировић истакао је да је циљ Универзитета да континуирано доводи врхунске стручњаке из теорије и праксе, како би студенти стекли шири поглед на комплексност савремених проблема и учили непосредно из искуства истакнутих предавача.
Током скупа наглашен је значај сарадње академске заједнице и институција, као и очувања и унапређења дијалога међу различитим образовним, културним и друштвеним чиниоцима и у том смислу, истакнут је и допринос Универзитета у Новом Пазару и ширег образовног амбијента овог града, у коме Исламска заједница у Србији, која је оснивач Универзитета у Новом Пазару, има препознатљиву улогу у подршци образовању младих, неговању знања и култури међусобног поштовања.
