Председник Уставног суда Србије и професор Правног факултета у Београду Владан Петров изјавио је данас да би унапређени текстови сета правосудних закона који су прослеђени Венецијанској комисији, ЕК и ЕУ могли да буду комплетно позитивно оцењени и евалуирани.
– Прослеђена је последња верзија измена сета тих закона. Ја бих рекао, иако не могу да гарантујем јер нисам ни известилац тамо нити имам право да се мешам у њихов посао, да би ово сада што смо послали могло да буде у највећем делу, а можда и комплетно, позитивно оцењено и евалуирано – рекао је Петров за Тањуг.
Петров је указао да је у времену у којем живимо тешко успоставити дијалог, чак и да између партнера који заједно раде постоје озбиљне несугласице.
– ОДИХР је Канцеларија за демократске институције и људска права ОЕБС-а, а Венецијанска комисија је тело Савета Европе. Ми смо раније имали случајеве да наше законе истовремено оцењују и ОДИХР и Венецијанска комисија. Пакет изборних закона из 2023. године ишао је на евалуацију и ОДИХР-у и Венецијанској комисији. У међувремену су се и ту ствари промениле – рекао је Петров.
Оценио је да се све врти увек око пара, чак и код међународних организација и с тим у вези навео је да је Венецијанска комисија дошла у једну ситуацију која није баш завидна.
– Отишли су, односно, суспендовани су Руси, што је већ у то време био озбиљан удар на њихов буџет, а онда сада и одлазак Сједињених Америчких Држава, које су још увек формално ту – рекао је Петров.
Према његовим речима, Србију некада очигледно евалуирају субјекти који нису више на истим позицијама као раније.
– Ми смо сада ове изборне законе радили са ОДИХР-ом, а нисмо их послали Венецијанској комисији – рекао је Петров.
С тим у вези, навео је да је врло незадовољан начином на који смо се односили према Венецијанској комисији у претходном периоду.
– И ово не говорим као плаћеник Венецијанске комисије. Нити ме Савет Европе плаћа, нити ме плаћа држава. Ја сам тамо про боно. Именован сам од моје државе и имам слободан мандат тамо. Моје је да кад ме ангажују радим неку експертизу. Ми смо прво кренули у све ово без Венецијанске комисије, а онда смо је ‘ангажовали’ у тренутку када је онај сет правосудних закона, такозваних Мрдићевих закона, већ усвојен. Ми да нисмо на европском путу као што јесмо јако дуго, врло је могуће да не би ни било потребно да уопште те законе који су претежно правно-организационог карактера чак и шаљемо Венецијанској комисији. Али пошто смо ми то што јесмо, ми смо ту обавезу имали. Прескочило се то. Ми смо сада дошли у један цајтнот, где нам је опет Венецијанска комисија доста и изашла у сусрет. Они су доста брзо изнели то мишљење са оним препорукама. Онда смо ми ушли у један период од неколико недеља где смо прво одговорили на то мишљење. Нико ми није тражио, али ја сам помагао како би на крају финални производ ка Венецијанској комисији био како треба – рекао је Петров.
Истакао је да је председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић доста доброг учинила, јер је у последњих неколико недеља гледала да све те препоруке које је Србија добила од Венецијанске комисије буду усвојене.
– Претходних недеља максимално сам учествовао у свему томе. Ишао сам ка томе да помогнем Ани Брнабић, зато што сам видео да је њена интенција, не политичка, него ова која се тиче кориговања свега онога што је у овим изменама било корак уназад, да је била права. И ја сам ту онда ишао да помогнем – рекао је Петров.
