Готово пола века након што је напустио Земљу, Војаџер 1 приближава се граници коју до сада није достигао ниједан објекат који је направио човек. НАСА очекује да ће 18. новембра сонда бити удаљена 25,89 милијарди километара од Земље, толико далеко да ће светлости бити потребна пуна 24 часа да стигне до ње.
Тај један светлосни дан можда најбоље показује колико је Војаџер 1 одмакао од света из којег је кренуо 1977. године. Радио-сигнал путује брзином светлости, па ће и најједноставнија комуникација са сондом постати дводневни посао. Команда послата са Земље путоваће до ње 24 часа, а одговор још толико у супротном смеру.
– Ако желите да кажете „здраво“ Војаџеру, пошаљете поруку, одете кући и чекате два дана пре него што коначно добијете одговор – објаснила је Сузан Дод, руководилац пројекта Војаџер у НАСА-иној Лабораторији за млазни погон (JPL), пише ScienceDaily.
Сам прелазак те границе неће променити ништа за сонду. Она ће наставити да се креће кроз међузвездани простор брзином од око 61.000 километара на час. Значај тог тренутка постоји пре свега за људе на Земљи, јер показује размере пута који је једна летелица прешла од почетка свемирске ере.
Истовремено, сваки нови километар постаје све тежи за инжењере који покушавају да одрже сонду активном.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Све мање енергије за научне инструменте
Војаџер 1 електричну енергију добија помоћу радиоизотопских термоелектричних генератора, који користе топлоту насталу радиоактивним распадом плутонијума. Тај извор је омогућио сонди да ради деценијама далеко од Сунца, али производња електричне енергије постепено опада. Сонда сваке године губи приближно четири вата расположиве снаге.
После готово пет деценија тај губитак постао је једно од главних ограничења мисије. НАСА је током година искључивала опрему која више није била неопходна, покушавајући да сачува довољно енергије за инструменте који још могу да прикупљају научне податке.
Почетком септембра инжењери су извели једну од сложенијих операција у настојању да смање потрошњу енергије. Функције три уређаја пребачене су на друге, енергетски ефикасније системе који су већ постојали на сонди, а операција је добила надимак Велики прасак. Исти поступак претходно је изведен и на Војаџеру 2.
Захват је био посебно осетљив јер су сва три уређаја морала да буду замењена истовремено. Они учествују у одржавању температуре унутар сонде, па је поред уштеде електричне енергије било неопходно очувати и правилну расподелу топлоте.
Та уштеда могла би да буде пресудна за наставак научног рада. Војаџер 1 је приликом лансирања носио десет научних инструмената. Неки су искључени након проласка поред планета ван Сунчевог система, а други су наставили да испитују све удаљеније области свемира. Ограничена количина енергије последњих година приморала је НАСА-у да угаси још два инструмента, а без најновије интервенције већ током лета 2027. могло је да буде неопходно искључивање још једног инструмента.
Очување преосталих инструмената важно је и зато што су два Војаџера једине летелице које су напустиле хелиосферу, огромну област честица и магнетних поља под утицајем Сунца, и директно мере услове у међузвезданом простору.
ФОТО: Triff/ShutterstockДва дана тишине са најудаљеније сонде
Колико је одржавање тако старе летелице неизвесно показало се поново у октобру. НАСА 18. и 19. октобра током два планирана покушаја комуникације није успела да прими радио-сигнал са Војаџера 1.
У том тренутку сонда је била удаљена око 24 милијарде километара. После приближно 48 сати тишине, сигнал се 20. октобра неочекивано поново појавио и комуникација је од тада стабилна.
Инжењери још нису утврдили шта је тачно изазвало прекид, али су открили да је једна група потисника престала да ради, након чега је сонда аутоматски активирала резервне. Реч је о делу система заштите који омогућава рачунарима летелице да, када препознају могући квар, пређу на резервну опрему, стабилизују сонду и обуставе уобичајене активности док инжењери на Земљи не утврде шта се догодило.
– Ово је први пут да смо видели да летелица уради нешто овако, али стигли смо до тачке мисије у којој морамо да очекујемо неочекивано. Олакшање је што смо поново успоставили контакт са Војаџером 1 и желимо да разумемо шта се догодило – рекао је Карим Бадарудин, руководилац мисије Војаџер у JPL-у.
Управо у томе лежи необичност садашње фазе мисије. Док Војаџер 1 поставља рекорде удаљености и шаље податке из области до које ниједна друга активна мисија не допире, инжењери на Земљи све више воде борбу са временом, слабљењем извора енергије и опремом старом готово пола века.
Када 18. новембра пређе границу од једног светлосног дана, сонда то неће „осетити“. Наставиће истим путем кроз међузвездани простор. За Земљу ће, међутим, тај тренутак бити још једна мера пута који је започео 1977. године и који Војаџер 1, упркос све мањој количини енергије и све већим техничким изазовима, још није завршио.
