Најбогатији људи на свету, око 0,1 одсто светске популације, најодговорнији су за климатску кризу пошто улажу у загађујуће индустрије, а последњих година све више инвестирају у тржиште за санацију катастрофа за које се предвиђа да ће нагло порасти, показује истраживање организације Оксфам.
Та организација тврди да најбогатији на тај начин имају „двоструку дивиденду“ од климатске кризе, пошто је у великој мери изазивају, а потом наплаћују већинском становништву санацију штете, пренео је Гардијан.
– Они који су најмање одговорни за глобално загревање на крају морају да плаћају онима који су најодговорнији, кроз више цене хране, поправку домова оштећених у екстремним временским приликама или пресељење у друге области – пише у извештају.
Директорка за утицај у Оксфаму Џин Меклин оптужила је милијардере да претварају „хаос у профит“.
– Супербогати прво континуирано улажу у загађујуће индустрије, а потом кроз улагања у услуге опоравка и обнове зарађују од света који се загрева – рекла је она.
Оценила је да људи који су најмање допринели климатској кризи сносе њене најгоре последице, док су они који су је изазвали најбоље опремљени да заштите сами себе.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНалази истраживања показују да су кризе изазване екстремним временским приликама или ратом обично подстицале профите великих компанија за трговину храном којима доминирају милијардери, чије се богатство од 2020. године повећало за 120 милијарди долара.
Када суша, поплаве или олује погоде усеве, свако накнадно повећање цена хране несразмерно користи великим корпорацијама и њиховим инвеститорима на рачун малих произвођача и обичних потрошача, наводи Оксфам.
Организација наводи пример скока цене какаа од 231 одсто након екстремних временских непогода у западној Африци 2024. године. Локални пољопривредници, према њиховим наводима, нису видели никакву корист од тога, већ су профит остварили само богати власници фирми који су покупили све залихе и препродали их по високој цени.
