Председник Србије Александар Вучић данас је, у складу са Уставом Републике Србије, Законом о председнику Републике и Законом о избору народних посланика, донео одлуку о распуштању Народне скупштине Републике Србије и расписао ванредне парламентарне изборе за 25. октобар 2026. године.
Одлуком о расписивању ванредних парламентарних избора званично почињу да теку предизборне активности. Оно што се у овом тренутку може рећи јесте да је владајућа Српска напредна странка (СНС) консолидовала своје снаге, док највећу непознаницу предстојећих избора представља такозвана Студентска листа.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
СНС у кампању улази консолидован: Вучић носилац листе и кандидат за премијера
Српска напредна странка у ванредне парламентарне изборе улази са консолидованим страначким редовима и јасно дефинисаним изборним носиоцем. На седници Главног одбора СНС-а, одржаној у Народном позоришту у Нишу, једногласно је одлучено да странка на изборима наступи са листом „Александар Вучић – Уједињена Србија“, чији ће носилац бити Александар Вучић, који је истовремено одређен и за кандидата СНС-а за председника Владе.
Седници је присуствовало 527 чланова Главног одбора, као и председник СНС-а Милош Вучевић и чланови Председништва странке. Тиме је, бар када је реч о владајућој странци, направљена јасна изборна поставка. Вучић ће предводити листу, док ће се кампања ослањати на препознатљиву страначку структуру и већ профилисану политичку платформу.
ФОТО: TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆВучић је представио и програм у 12 тачака, у којем су као приоритети издвојени економски раст, даље повећање животног стандарда, развој инфраструктуре, јачање државних институција и безбедности, као и очување мира и стабилности. Програм би требало да представља окосницу изборне понуде СНС-а у предстојећој кампањи.
Са седнице Главног одбора послата је порука да СНС у изборну кампању улази са јасно профилисаним лидером и унапред одређеним кандидатом за будућег премијера, али и са намером да изборну листу представи као спој политичког континуитета, стручности и подмлађивања.
Студентска листа и даље обавијена мистеријом
Док је СНС већ јасно дефинисао носиоца листе, кандидата за председника Владе и основне обрисе изборне кампање, око такозване студентске листе и даље влада велика неизвесност. Коначна имена кандидата нису позната, а све је више сигнала који указују на неслагања око тога ко би требало да је представља.
Посебну пажњу привукле су информације о ветирању потенцијалних носилаца Студентске листе, међу којима су ректор Београдског универзитета Владимир Ђокић и професор Мило Ломпар, али се о коначној одлуци и даље расправља. Уместо да се питање кадровске структуре листе постепено разјашњава, овакве информације отварају нова питања о критеријумима по којима се кандидати бирају, али и о томе ко унутар студентског блока доноси коначне одлуке.
ФОТО: Antonio Ahel/ATAImagesДодатну тежину овим недоумицама дало је и писмо Бојане Маљевић, објављено 5. августа, у којем је јавно указала на неслагања унутар студентског покрета и, између осталог, навела да у његовој организацији не постоје јасно утврђена правила. Њено иступање отворило је питање начина на који се доносе одлуке унутар покрета, као и тога ко и по којим критеријумима одлучује о саставу будуће изборне листе.
У том контексту, информације о ветирању појединих имена, попут Владимира Ђокића и Мила Ломпара, додатно појачавају утисак о унутрашњим неслагањима и организационој неуређености студентског блока.
Све то оставља утисак да се студентски блок тренутно више бави унутрашњим договорима и кадровским питањима него представљањем јасне политичке понуде. Док јавност очекује да сазна ко ће се наћи на листи и ко ће је предводити, из самог покрета стижу различите и често супротстављене поруке.
СПС самостално у изборну трку: политичка рачуница или ризик?
Социјалистичка партија Србије на предстојеће парламентарне изборе изаћи ће самостално, потврдио је њен председник Ивица Дачић, најавивши и сопственог кандидата за председника Владе. Одлука је важна утолико што СПС годинама представља део владајуће већине, али ће овога пута пред бираче изаћи са сопственом листом и самосталном изборном понудом.
Одлука долази у тренутку када се СПС суочава са падом изборне подршке. Странка је на изборима 2022. године освојила 11,79 одсто гласова, док је на изборима у децембру 2023. године добила 6,55 одсто.
ФОТО: Martin Baumann/TASR/ProfimediaСамосталан наступ зато носи и одређени ризик, али и политичку рачуницу.
Према оцени професора Владимира Вулетића за Српски недељник Компас, одлука СПС-а да на изборе изађе самостално може се посматрати као пажљиво процењена политичка тактика. Он сматра да наступ у две колоне може омогућити владајућем блоку да обухвати шири круг бирача, док истовремено самосталан наступ СПС-а може допринети очувању јединства странке у тренутку унутрашњих подела. Ипак, Вулетић упозорава да такав приступ носи и озбиљан ризик, јер би резултат испод изборног цензуса за социјалисте представљао значајан политички ударац.
Додатни изазов за социјалисте представља и стање унутар саме странке. Њихови редови су у претходном периоду уздрмани и искључењем Бранка Ружића из партије.
Опозиција поново у више колона
Ни опозициони блок на предстојеће изборе неће изаћи јединствено. Иако су поједине проевропске странке биле близу договора о заједничкој листи, преговори су у завршници пропали, па ће тај део опозиције наступити у најмање две колоне.
У једној ће бити Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, Србија центар Здравка Поноша и Грађански покрет Солидарност Горана Јешића, док ће другу чинити Народни покрет Србије Мирослава Алексића, Ново лице Србије Милоша Парандиловића и Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте.
Слична ситуација је и на десници. Коалиција НАДА, коју чине Нови ДСС и монархистичке странке, најавила је самосталан наступ, док ће покрет „Ми – снага народа“ Бранимира Несторовића на изборе изаћи у савезу са Народном странком Владимира Гајића.
Посебну позицију заузимају Демократска странка, Зелено-леви фронт и покрет Крени-промени, који су најавили подршку такозваној студентској листи. Покрет слободних грађана, с друге стране, условио је свој излазак на изборе постизањем договора о јединственом наступу опозиције. Како такав договор за сада није постигнут, извесније је да ће и ова странка подржати студентску листу, уместо да се нађе на гласачком листићу.
Тако се, уместо укрупњавања опозиционе сцене, пред изборе поново отвара питање њене фрагментације. Уз већ постојећу неизвесност око састава студентске листе, бирачи ће се суочити са већим бројем опозиционих колона, што додатно усложњава изборну слику. У овом тренутку, посматрано из угла организације и изборне стратегије, СНС је практично једини велики политички актер који има јасно дефинисан план, носиоца листе и кандидата за будућег премијера.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Каква нас кампања очекује? Вучић по резултат, опозиција у нови круг поларизације
Професор на Филозофском факултету у Београду Владимир Вулетић је у разговору за Српски недељник Компас анализирао предстојећи изборни период и оценио шта ће бити кључне теме и поруке којима ће се политички актери обраћати бирачима.
Вулетић сматра да смо сличан сценарио већ видели и да се, у том смислу, не очекује ништа ново суштиниски. Према његовим речима Александар Вучић, као носилац листе, пре свега ће се фокусирати на оно што је до сада урађено, али и на оно што планира да уради у наредном периоду.
– Са његове стране ће бити једна позитивна кампања. Његова кампања ће бити таква и верујем да скоро неће ни помињати политичке противнике, јер мислим да се тренутно такмичи за резултат, а не против некога. Мислим да покушава да дође до 60 одсто подршке међу бирачима, односно да оствари резултат који је имао када је био председнички кандидат. Са друге стране када је реч о његовим политичким противницима треба сачекати да видимо ко ће то бити. Тешко је још увек дефинисати, вероватно ћемо ускоро сазнати ко су још актери. Међутим, са њихове стране ће то сигурно бити негативна кампања, критике досадашњег рада власти, Вучића.. По свим основама. Не очекујем ништа ново, односно да ће се нешто променити – сматра наш саговорник.
ФОТО: YOUTUBE/B92 TV/PrintscreenНа питање да ли сматра да ће се политичке странке фокусирати на мобилизацију својих бирача или ће настојати да придобију неопредељене, Вулетић истиче да је за онога ко жели да победи важно да придобије и гласове бивших присталица других политичких опција.
– Ситуација је таква да ова кампања, поготово када је реч о опозицији, заправо представља кампању поларизације која додатно цементира већ постојеће позиције. Када је реч о неопредељеним бирачима Вучић покушава да их придобије. Чврста поларизација је, рекао бих, до одређеног тренутка имала смисла, међутим да би победио на изборима мораш да добијеш гласове, условно речено туђих бирача. Никада опозиција није победила партију на власти. Увек је партија на власти изгубила подршку својих бирача. Прошле године, на локалним изборима смо видели да су бирачи остали верни. Мислим да Вучић сада рачуна и на оне гласаче који су били баш за њега лично, јер сетимо се пре пар година када је он на председничким изборима имао 60 одсто, а СНС на парламентарним око 40 одсто – закључио је Вулетић.
