Готово половина пољопривредника и пољопривредних радника у свету сваке године доживи неки облик акутног тровања пестицидима, показује нова међународна студија.
Истраживачи процењују да се годишње догоди између 402 и 433 милиона ненамерних акутних тровања, док употреба пестицида у свету наставља да расте, пише Гардијан.
Истраживање је засновано на доступним подацима за период од 2006. до 2023. године, а обухватило је информације из великог броја земаља и податке Светске здравствене организације. На основу процењене светске популације од око 934 милиона људи који се баве пољопривредом, научници су израчунали да је тровању пестицидима током једне године изложено приближно 46 одсто њих.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Важно је, међутим, да је реч о глобалној статистичкој процени заснованој на расположивим студијама и подацима, а не о стотинама милиона појединачно медицински потврђених случајева.
Највише тровања у јужној Азији
Највећи процењени број случајева забележен је у јужној Азији, а следе југоисточна Азија и источна Африка.
Посебно се издваја Буркина Фасо, где расположиви подаци указују да је чак 83,8 одсто пољопривредника и радника обухваћених проценом током године искусило неки облик ненамерног акутног тровања пестицидима.
Студија процењује и да широм света сваке године од ненамерног акутног тровања пестицидима умре око 11.000 људи. Индија се посебно издваја по броју забележених смртних случајева, а аутори упозоравају да је стварни број професионалних тровања вероватно и већи због непотпуног пријављивања.
ФОТО: Shutterstock/CuteCharactersЏајакумар Челатон, извршни директор Pesticide Action Network India, оценио је да резултати откривају кризу која више не може бити игнорисана.
Употреба пестицида удвостручена од 1990. године
Аутори студије траже хитне мере, укључујући спровођење препорука Уједињених нација о постепеном избацивању најопаснијих пестицида.
Упркос вишегодишњим упозорењима на њихов утицај на здравље људи и животну средину, употреба пестицида наставила је да расте. Током 2023. године у свету је употребљено око 3,8 милиона тона, што је приближно двоструко више него 1990. године.
ФОТО: Shutterstock/otickiШила Вилис, руководилац међународних програма у Pesticide Action Network UK, истиче да пољопривредницима морају бити доступне безбедније алтернативе које би заштитиле њихово здравље, али и здравље њихових породица.
Како долази до тровања пестицидима
Пољопривредници су пестицидима најчешће изложени приликом припреме препарата и њиховог прскања по усевима.
До контакта може доћи и касније – приликом додиривања третираних биљака, чишћења опреме или контакта са контаминираном одећом.
Под акутним тровањем у студији се подразумева болест или други здравствени ефекат који се јавља у кратком периоду након излагања пестицидима. То значи да истраживање није обухватило све могуће дугорочне последице вишегодишњег излагања овим хемикалијама.
Нису обухваћена ни деца која раде у пољопривреди, чији се број широм света процењује на десетине милиона.
Стручњаци упозоравају и на дугорочне последице
Женон Јенсен, извршна директорка организације Health and Environment Alliance, упозорава да забринутост не изазивају само непосредна тровања него и хронична изложеност којој су годинама изложени радници и читаве пољопривредне заједнице.
Посебну пажњу последњих година привлачи могућа веза између одређених пестицида и Паркинсонове болести.
ФОТО: Shutterstock/wertinioЕлен Никора, генерална директорка Parkinson’s Europe, указује да све више научних истраживања повезује изложеност пестицидима са развојем овог прогресивног неуролошког обољења.
Паркинсонова болест временом оштећује делове мозга и може да доведе до проблема са покретима, равнотежом и другим функцијама. Француска, Немачка и Италија већ су под одређеним условима признале Паркинсонову болест као професионално обољење пољопривредника.
Холандски пољопривредник Рендерт Алгра раније је испричао да верује да је његова Паркинсонова болест повезана са годинама током којих је на породичној фарми прскао усеве пестицидима.
Стварни број тровања могао би бити и већи
Иако аутори ново истраживање описују као једну од најобухватнијих анализа до сада, наглашавају и велики проблем – подаци о тровању пестицидима у многим земљама и даље су непотпуни.
Различите државе користе различите начине евидентирања, а велики број лакших или умерених тровања никада не стигне до здравствених установа и званичних статистика.
Истраживачи зато траже увођење стандардизованог система праћења и пријављивања случајева. Тек тада ће бити могуће прецизније утврдити колики је стварни здравствени терет пестицида – и колико људи који производе храну за свет свакодневно ризикује сопствено здравље.
