Микропластика постаје „тројански коњ“ у земљишту: Научници упозоравају на скривену опасност

Микропластика у пољопривредном земљишту можда представља много сложенију опасност него што се до сада претпостављало. Велико петогодишње европско истраживање показало је да ситне пластичне честице не остају само пасивно у земљи, већ могу да постану својеврсни „тројански коњ“ за пестициде, загађиваче, бактерије и гене отпорности на антибиотике.

Истраживачи су микропластику пронашли у земљишту на свих 227 пољопривредних поља која су анализирали у 11 европских земаља. У неким случајевима загађење није било последица само садашње употребе пластике у пољопривреди, већ и пракси из прошлости, што показује колико дуго пластичне честице могу да остану у земљишту, пише Гардијан.

Резултати су део европског пројекта MINAGRIS, покренутог 2021. године како би се утврдило како микропластика и нанопластика утичу на здравље земљишта и пољопривредну производњу.

Истраживања су спровођена у земљама међу којима су Холандија, Словенија, Велика Британија, Грчка, Швајцарска, Аустрија, Италија, Шпанија, Француска, Естонија и Чешка.

Микропластика постаје превоз за друге загађиваче

Посебно забрињава откриће да микропластика може да ступа у интеракцију са другим материјама које већ постоје у пољопривредном земљишту, укључујући пестициде и ветеринарске лекове.

На површини ситних пластичних честица могу да се формирају читаве микробне заједнице. Та специфична станишта научници називају пластисферама.

Истраживачи су у пластисферама открили повећано присуство гена повезаних са отпорношћу на антибиотике у односу на контролне услове, док су пестициди тај ефекат додатно појачавали.

ФОТО: Компас/Илустрација

Едоардо Пуљизи, професор микробиологије на Католичком универзитету Светог срца у Пјаченци и један од истраживача на пројекту, објашњава да величина пластичних честица игра важну улогу.

Што су честице мање, то лакше на својој површини адсорбују загађиваче, микроорганизме и ДНК. Тако настаје оно што истраживачи описују као „ефекат тројанског коња“ – пластика може да помогне преношењу других потенцијално штетних материја кроз земљиште.

Од глиста до биљака – последице се шире кроз екосистем

Проблем се не завршава на бактеријама.

Истраживања у оквиру пројекта показала су да микропластика може да утиче на организме у земљишту, укључујући глисте. То је важно јер оне учествују у разградњи органског материјала, кретању хранљивих материја и обликовању микробиома земљишта. Последице могу да осете и саме биљке.

У једном експерименту веће концентрације микропластике биле су повезане са мањом површином листова зелене салате, мањим садржајем хлорофила, слабијом фотосинтетичком ефикасношћу и мањом биомасом. Када је микропластика комбинована са сушом, негативни ефекти били су још израженији.

ФОТО: Компас/Илустрација

Шира научна слика такође указује на могуће проблеме са хранљивим материјама. Метаанализа 206 студија објављена ове године показала је да је изложеност микропластици у просеку била повезана са смањењем доступности азота, фосфора и калијума, мада аутори наглашавају да је огромна већина података дошла из контролисаних, а не теренских експеримената.

Ни „биоразградива“ пластика није аутоматски безбедна

Једно од потенцијалних решења за пластично загађење у пољопривреди јесте употреба биоразградивих материјала. Међутим, резултати MINAGRIS-а показују да ознака „биоразградиво“ сама по себи не значи да материјал не представља ризик.

И таква пластика може током разградње да се претвори у ситне честице које остају у земљишту и утичу на екосистем.

ФОТО: Компас/Илустрација

Научна слика ипак није потпуно једноставна. Једна теренска студија објављена почетком 2026. пронашла је само трагове микропластике настале од испитиваних биоразградивих фолија и показала да њихови ефекти на функције земљишта зависе од конкретног локалитета.

Зато истраживачи упозоравају да није довољно анализирати сваки загађивач изоловано. Пестицид, микропластика или ветеринарски лек могу имати један ефекат када се испитују сами, а другачији када се истовремено нађу у земљишту.

Пластика која једном уђе у земљу готово се не може извадити

Пољопривредна пластика има бројне практичне намене – од фолија за малчирање до цеви за наводњавање, амбалаже и других производа. Временом, под утицајем сунца, температуре, механичког оштећења и обраде земље, већи комади могу да се распадну на све мање честице.

Када се то догоди, њихово уклањање постаје изузетно тешко.

– Када се пластика распадне у земљишту, практично је немогуће уклонити је, а она постаје преносилац агрохемикалија и мења кључне екосистеме земљишта – упозорила је Есперанса Уерта Лванга са Универзитета Вагенинген.

ФОТО: Компас/Илустрација

Истраживачи зато траже стандардизовано праћење пластике у земљишту, већу транспарентност произвођача и процене ризика које не би посматрале микропластику изоловано од других загађивача.

Откриће микропластике на свих 227 анализираних европских поља не значи да су сва земљишта подједнако загађена нити да су све последице већ утврђене. Али резултати показују да пластика у земљишту није само отпад који тамо остаје.

Она може да постане површина на којој се окупљају други загађивачи и микроорганизми – и средство којим се они даље шире кроз један од најважнијих екосистема за производњу хране.