Шта AI ради мозгу младих: Психолози истражују генерацију која одраста уз четботове

Више од половине америчких адолесцената већ користи AI четботове као помоћ у школским обавезама, док их млади све чешће користе и за забаву, савете, па чак и као својеврсне саговорнике.

Психолози сада покушавају да одговоре на много сложеније питање: шта се дешава када читава генерација одраста уз технологију која може готово тренутно да размишља, пише и решава проблеме уместо ње?

Америчка психолошка асоцијација (APA) у септембарском броју часописа Monitor on Psychology анализира досадашња истраживања о односу младих и AI. Научници наглашавају да је ово поље још у раној фази и да нема довољно доказа за једноставан закључак да је AI добар или лош за развој младих.

Много важније могло би да буде како се AI користи – као помоћ при учењу или као средство коме се препушта читав процес размишљања.

Када бољи резултат не значи и боље знање

Један од најзанимљивијих примера долази из истраживања у којем је учествовало скоро 1.000 средњошколаца у Турској. Ученици којима је ChatGPT био доступан приликом решавања математичких задатака постизали су за 48 одсто боље резултате док су могли да користе алат.

Међутим, када им је ChatGPT одузет, постигли су 17 одсто лошији резултат од ученика који га уопште нису користили. То указује на важну разлику између успешног обављања задатка и стварног учења.

ФОТО: Компас/Илустрација

APA је почетком септембра објавила и посебан извештај о образовним технологијама, упозоравајући да ангажованост ученика и добар непосредни резултат не морају да значе да је знање заиста усвојено. Прави тест долази касније – када ученик мора самостално да примени оно што је научио.

„Когнитивно растерећење„ – када AI размишља уместо нас

Психолози овде користе појам cognitive offloading, односно когнитивно растерећење. Људи су одувек користили спољна средства како би смањили ментални напор – од записивања броја телефона до коришћења калкулатора.

AI, међутим, омогућава да се „изместе“ знатно сложенији задаци: писање текста, формулисање аргумента, анализа проблема, програмирање или проналажење решења.

Проблем настаје ако млада особа још није развила вештину коју препушта машини.

ФОТО: Sutthiphong Chandaeng/Shutterstock

Учење подразумева одређену количину напора. Психолози говоре о „продуктивној борби“ – ситуацији у којој ученик мора да погреши, покуша поново, повеже различите информације и сам дође до решења. Управо тај процес може да буде пресудан за дугорочно памћење и развој способности решавања проблема.

Не развија се само знање

Питање је још сложеније зато што адолесценција представља важан период социјалног и емоционалног развоја.

Када AI тренутно пружи одговор или решење, млада особа потенцијално прескаче не само интелектуални напор већ и прилику да вежба стрпљење, истрајност и толерисање фрустрације.

ФОТО: Shutterstock/Summit Art Creations

Истраживачи зато желе да утврде да ли претерано ослањање на AI током одрастања може да утиче на развој саморегулације, доношења одлука и способности решавања проблема.

За сада нема довољно доказа да се утврди дугорочни ефекат. APA наглашава да су потребна лонгитудинална истраживања која ће младе пратити током више година.

Када четбот постане пријатељ

Посебну пажњу психолога привлачи такозвани социјални AI.

Млади четботове више не користе само да би добили одговор на питање из математике или написали домаћи задатак. Користе их за разговор, тражење савета о односима са другим људима, забаву и дружење.

Према истраживању које APA наводи, 72 одсто деце користило је неки облик социјалног AI, а приближно трећина те групе разговарала је са AI о озбиљним проблемима уместо са другом особом. Ту се појављује необичан психолошки проблем.

AI саговорник обично је доступан у сваком тренутку, стрпљив је и прилагођава се кориснику. Људски односи нису такви.

У стварном разговору друга особа може да се не сложи, погрешно нас разуме, има сопствене потребе или захтева компромис. Управо кроз такве ситуације млади развијају емпатију, способност сагледавања туђе перспективе и решавања конфликата.

Истраживачи зато постављају питање да ли би интензивни односи са AI саговорницима могли да створе нереална очекивања од стварних људских односа.

AI ипак може да помогне у учењу

Истраживачи не предлажу избацивање AI из школа. Напротив, резултати указују да начин на који је систем направљен може значајно да промени исход.

У поменутом истраживању математике коришћен је и посебно дизајниран AI тутор који није ученицима једноставно давао готова решења, већ их је усмеравао кроз процес учења.

ФОТО: FAMILY STOCK/Shutterstock

Ученици који су га користили побољшали су резултате за 127 одсто, а када им је алат касније одузет, нису показали пад знања у односу на контролну групу. Ипак, имали су тенденцију да прецењују колико су научили.

То указује на могућу будућност AI у образовању: систем који не ради задатак уместо ученика, већ поставља питања, указује на грешке и помаже му да сам дође до решења.

Ново питање за школе и родитеље

Због тога би питање „да ли деца треба да користе AI“ могло да буде погрешно постављено. Важније је за шта га користе.

AI који ученику објашњава грешку, поставља додатно питање или помаже да провери сопствени аргумент није исто што и четбот коме ученик препусти писање целог рада.

APA зато препоручује развијање AI писмености – способности младих да препознају када им технологија помаже, када греши и, можда најважније, када је боље уопште је не користити.

За генерацију која одраста са AI то би могла да постане једна од кључних вештина образовања: не само научити како да користе машину која може да размишља са њима, већ и када морају да размишљају без ње.