Стиже „РАМагедон“: Вештачка интелигенција драстично поскупљује електронику

AI почиње да мења и нешто што је потрошачима деценијама изгледало као правило – електроника постаје све моћнија, а њена цена све нижа. Раст улагања у вештачка интелигенција сада подиже потражњу за меморијским чиповима и другим компонентама, што би могло да доведе до новог таласа поскупљења телефона, рачунара, конзола и друге потрошачке електронике.

Деценијама су потрошачи добијали све бољу електронику по све нижим ценама. Међутим, нагли раст улагања у вештачку интелигенцију сада мења ту слику. Потражња за меморијским чиповима и другим компонентама расте, што подиже њихову цену и, последично, трошкове производње електронских уређаја.

– То преокреће досадашњи тренд – каже Харвир Дилон, водећи економиста Британског конзорцијума за малопродају за Фајненшл Тајмс (Financical Times).

Apple и други велики произвођачи већ су почели да подижу цене, иако би то могло да се одрази на продају.

– Буквално све у категорији потрошачке електронике погођено је несташицом компоненти – каже МС Хванг, директор истраживања у компанији за анализу тржишта Counterpoint.

Несташица се пре свега односи на ДРАМ меморијске чипове, који су кључна компонента паметних телефона, персоналних рачунара и конзола за видео-игре. Огромна потражња великих технолошких компанија које управљају дата-центрима довела је до озбиљне несташице ове меморије и наглог раста трошкова за произвођаче и трговце електроником.

Инвеститори су препознали овај тренд, па су милијарде долара уложене у компаније које производе и пројектују чипове. Акције компанија попут SanDisk-а и SK Hynix-а порасле су за 1.000 одсто или више у години до јула. У последње време, међутим, њихове акције су почеле да падају због страха да би овај инвестициони талас могао кратко да траје, уколико технолошке компаније успоре куповину чипова.

Без обзира на скепсу која се појавила на тржишту, последице ће осетити потрошачи. Произвођачи и трговци подижу цене електронике и до 20 одсто, показују подаци компаније International Data Corporation.

Раст трошкова је толики да су корисници на Reddit форумима посвећеним рачунарима и видео-играма несташицу меморијских чипова већ почели да називају „РАМагедоном“ и „РАМ апокалипсом“.

Цена ДРАМ меморије порасла је пет пута у последњих годину дана, док су уговорне цене на кварталном нивоу веће за 10 до 20 одсто, према подацима Counterpoint-а.

Произвођачи чипова су успорили или обуставили производњу јефтинијих чипова који се користе у потрошачкој електроници, јер производне капацитете преусмеравају на меморију великог пропусног опсега, неопходну за рад система вештачке интелигенције.

Највећи притисак тренутно се осећа код ДРАМ меморије, али несташица погађа и друге врсте полупроводника, укључујући графичке картице и процесоре.

ФОТО: Mishchenko Svitlana/Shutterstock

Крај ере све јефтиније електронике

Још од седамдесетих година прошлог века електроника је постајала све јефтинија и истовремено све моћнија, захваљујући напретку у производњи полупроводника.

Муров закон, према којем се број транзистора на микрочипу приближно удвостручује сваке две године, омогућио је да рачунари постају све снажнији, док су трошкови њихове производње падали.

Сада се тај тренд преокреће.

Apple је у јуну подигао цене појединих модела лаптопова и таблета, и то до 300 долара код најскупљих верзија. Компанија је истовремено прогнозирала спорији раст продаје због ограничене доступности меморијских чипова и других компоненти.

Посебно је погођена индустрија видео-игара. Произвођачи конзола попут Microsoft-а, Sony-ja и Nintendo-а тешко могу да апсорбују веће трошкове јер се хардвер традиционално продаје уз минималну зараду или чак губитак. Произвођачи профит углавном остварују продајом игара и претплата.

Чак и у таквом пословном моделу, цене конзола су последњих месеци повећане и до 150 долара по уређају.

Nintendo је у мају пријавио неочекиване трошкове од 100 милијарди јена, што одговара приближно 30 одсто његове годишње оперативне добити. Компанија је као један од разлога навела „раст трошкова компоненти, посебно меморије“. Раст трошкова и забринутост због његовог утицаја на пословање одразили су се и на берзу, па су акције Nintendo-а од почетка године изгубиле око четвртине вредности.

Valve, компанија која управља платформом Steam, успорила је производњу свог преносивог уређаја Steam Deck, а повећала је и цену нове конзоле како би покрила веће трошкове чипова.

Расту и цене мобилних телефона.

Хванг наводи да је цена ДРАМ меморије која се користи у паметним телефонима у последњих годину дана порасла за 250 долара. Очекује да ће произвођачи тај трошак пренети на купце кроз више цене телефона већ ове јесени.

Поскупљења, међутим, могу да имају директну последицу на продају.

Уколико би Sony или Microsoft нову конзолу понудили по цени од 1.000 долара или више, уместо садашњих око 700 долара, продаја би у наредних пет година могла да буде мања за чак 43 одсто, показује анализа компаније Ampere Analysis.

Алекс Балдок, који је у свом говору уочи одласка са места извршног директора британског трговца електроником Currys, рекао је да продавнице те компаније имају „добру сигурност у снабдевању рачунарима и мобилним телефонима бар до септембра“. Ипак, додао је да су поскупљења неизбежна, не желећи да говори о њиховим размерама.

Произвођачи истовремено покушавају да се прилагоде несташици тако што смањују техничке карактеристике појединих производа.

Извршни директор Nokia-е Џастин Хотард рекао је за Фајненшл Тајмс (Financial Times) да компанија редизајнира део производа како би смањила количину меморије коју користе. Несташица чипова, додао је, погађа Nokia-ину мобилну опрему, широкопојасне системе и уређаје за усмеравање интернет саобраћаја.

Хотард очекује да ће несташица постати „нова нормалност у догледној будућности“ и да би могла да потраје све до 2027. године.

ФОТО: Quality Stock Arts/Shutterstock

Како AI подиже цене потрошачке електронике

Произвођачи конзола биће „приморани да иновирају“ како би на тржиште избацили уређаје по прихватљивијој цени, каже Пирс Хардинг-Ролс, шеф истраживања тржишта видео-игара у компанији Ampere Analysis.

Он наводи да се поново говори о оглашавању у самим играма као начину да се субвенционише цена хардвера, као и о новим моделима претплатничких пакета.

Аналитичари очекују и да ће произвођачи потрошачке електронике покушати да више цене оправдају бољим техничким карактеристикама уређаја. Та стратегија, међутим, није одржива за трговце који се ослањају на продају јефтиније електронике.

Кинески произвођачи јефтинијих уређаја, попут Xiaomi-ja, Oppo-а и Vivo-а, „заиста трпе“, каже Хванг из Counterpoint-а, јер њихови купци много теже могу да поднесу нова поскупљења.

Истовремено, индустрија полупроводника покушава да изгради нове фабрике како би одговорила на растућу потражњу.

– Наше компаније неуморно раде на томе да реше овај проблем – каже Џон Нојфер, председник и извршни директор Удружења индустрије полупроводника. Ипак, додаје да су за изградњу нових фабрика потребне године.

– Не можете само да укључите прекидач и очекујете да чипови одједном почну да силазе са производне траке – каже Нојфер.

За потрошаче то значи да би куповина новог телефона, рачунара или конзоле ускоро могла да постане знатно скупља него што су навикли.

Хванг саветује потрошачима којима је нови електронски уређај неопходан да га купе што пре. Они који нису у журби, међутим, можда би требало да сачекају, јер ће произвођачи временом прилагођавати техничке карактеристике производа вишим ценама.

Према Дилону, продаја рачунара и телекомуникационе опреме у Великој Британији порасла је за око 40 одсто у три месеца закључно са јуном у поређењу са истим периодом прошле године. Један од разлога за то види у понашању „проницљивих потрошача који покушавају да купе уређаје пре нових поскупљења“.

Ипак, аналитичари очекују да ће потрошачи, како цене буду настављале да расту, куповати мање нових уређаја и дуже задржавати постојеће.

А поскупљења би могла да потрају све док траје велики инвестициони циклус у области вештачке интелигенције.

– Мислим да смо и даље у раној фази раста цена – каже Дилон, додајући да још много тога тек долази.