Суперсонични путнички летови могли би да се врате више од две деценије након повлачења легендарног „Конкорда”, захваљујући експерименталном авиону америчке свемирске агенције NASA.
Током свог златног доба „Конкорд” је могао да прелети од Њујорка до Лондона за мање од три сата, односно за мање од половине времена потребног класичним путничким авионима. Његова огромна брзина, међутим, имала је веома бучну цену, пише Наутилус.
При пробијању звучног зида авион је производио снажан звучни прасак који је могао да премаши 110 децибела. Бука је била толико непријатна да су Сједињене Државе још 1973. забраниле цивилне суперсоничне летове изнад копна, три деценије пре него што је „Конкорд” коначно повучен из употребе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Звучни прасак није краткотрајни догађај који се јавља само у тренутку када авион убрза изнад брзине звука. Суперсонична летелица током читавог лета ствара таласе притиска који се нагомилавају, спајају и стижу до тла као снажна бука дуж целе путање авиона.
X-59 уместо праска производи тихи ударац
NASA и одељење Skunk Works компаније Lockheed Martin сада верују да су пронашли решење. Њихов експериментални авион X-59 Quesst, чији назив означава „тиху суперсоничну технологију”, пројектован је тако да уместо заглушујућег праска ствара само пригушени звучни удар.
X-59 је први пут полетео 28. октобра 2025. из постројења америчког ратног ваздухопловства број 42 у Палмдејлу, у Калифорнији. Тај лет означио је почетак ваздушних тестирања у оквиру мисије Quesst, после вишегодишњег пројектовања, склапања и испитивања на земљи.
ФОТО: NASA / Ferrari / ProfimediaАвион је 21. августа 2026. завршио 25. пробни лет из NASA-иног Центра за истраживање летова „Армстронг” у Едвардсу. Лет је трајао 72 минута, а X-59 је достигао брзину од мах 1,2 и висину од приближно 14.900 метара.
Током досадашњих тестова пратио га је други суперсонични авион, чији су звучни прасци надјачавали звук који производи X-59. Предстојећа акустичка испитивања требало би да покажу да ли нова летелица заиста ствара само пригушени удар налик звуку затварања врата аутомобила.
Следе летови без пратње и мерење буке
Инжењери ће у наредној фази помоћу инструмената на земљи и у ваздуху мерити звучни потпис авиона. Тек након што потврде да технологија функционише у стварним атмосферским условима, X-59 ће летети изнад одабраних америчких заједница.
Становници тих подручја биће анкетирани о томе како доживљавају пригушени звучни удар. NASA ће затим резултате доставити америчким и међународним регулаторним телима, која би на основу података могла да утврде нове границе прихватљиве буке и измене правила о суперсоничним летовима изнад копна.
– Ово је фаза ка којој смо све време радили. Изградња и лет потпуно новог авиона изузетно су достигнуће, али права истраживања почињу у следећој фази – рекао је Лари Клијат, технички руководилац акустичке валидације мисије Quesst.
ФОТО: Lockheed Martin / Zuma Press / ProfimediaX-59 има места само за једног пилота и никада није био замишљен као путнички авион. Његов задатак је да покаже да је могуће летети брже од звука без буке која је деценијама онемогућавала комерцијалне суперсоничне летове изнад насељених области.
Тајна је у необичном облику авиона
За смањење буке пресудан је дизајн летелице. За разлику од „Конкорда”, X-59 има веома дугачак, игличаст нос и кабину која се не издиже изнад трупа. Нос авиона дуг је око 11,5 метара и чини готово трећину целе летелице.
Таква издужена и глатка силуета спречава да се ударни таласи настали на различитим деловима авиона споје у један снажан звучни прасак. Уместо тога, таласи би до тла требало да стигну одвојено и створе знатно тиши звук.
Необичан дизајн има и недостатак – пилот из кабине не може непосредно да види простор испред авиона. Због тога X-59 користи систем спољашњег вида са предњом 4K камером, чији се снимак приказује на екрану у кабини и замењује класичан предњи прозор.
ФОТО: Robyn Beck / AFP / ProfimediaМотор је постављен на горњој страни трупа како би се додатно смањила количина буке која стиже до тла. NASA наводи да је X-59 пројектован за крстарење брзином од мах 1,4, односно око 1.487 километара на сат, на висини од приближно 16.800 метара.
Повратак суперсоничних путничких авиона
X-59 је спорији од „Конкорда”, који је достизао брзину од мах 2, али би мања брзина и необичан изглед били прихватљива цена ако технологија омогући повратак комерцијалних суперсоничних летова.
NASA не планира да развија сопствени путнички авион. Уместо тога, подаци из мисије Quesst требало би да помогну произвођачима да у будуће летелице уграде технологије за смањивање звучног праска.
Уколико регулатори прихвате нове стандарде засноване на измереној буци, а не на самој брзини авиона, могло би да буде отворено ново тржиште брзих путничких и теретних летова изнад копна. Путовања која данас трају више сати тада би поново могла да буду преполовљена.
Пред X-59 још су сложена акустичка испитивања и летови изнад насељених подручја. Али после 25 успешно завршених тестова, NASA је корак ближе свом циљу – новој ери суперсоничног ваздухопловства у којој ће се авиони чути као удаљено затварање врата, а не као експлозија.
