Од бицикла до авиона, од Дејтона до неба: Како су браћа Рајт променила свет

Браћа Рајт нису били богати индустријалци, универзитетски професори нити војни инжењери. Били су двојица браће који су у америчком Дејтону поправљали и правили бицикле. Ипак, управо су њихова радионица, механичарско знање, упорност и спремност да годинама експериментишу довели до једног од највећих технолошких пробоја у историји – првог успешног лета авиона са мотором и пилотом.

Њихова прича зато није само прича о авиону. То је прича о томе како се знање стечено на једноставном двоточкашу претворило у технологију која је заувек променила свет.

Од бициклистичке радионице до неба

Вилбур Рајт рођен је 1867, а његов млађи брат Орвил 1871. године. Од младости су показивали склоност ка техници и практичном раду. Покренули су штампарски посао, а затим су 1892. године отворили радионицу за поправку бицикала у Дејтону, у америчкој савезној држави Охајо. Неколико година касније почели су да производе и сопствене бицикле.

На први поглед, бицикл и авион немају много заједничког. Али за браћу Рајт управо је рад са бициклима постао важна школа инжењерства.

Бицикл захтева равнотежу, прецизно управљање и стално прилагођавање покрета. Управо је контрола летелице била један од највећих проблема раних пионира ваздухопловства. Многи су могли да направе летелицу која ће се накратко одвојити од земље, али је било много теже обезбедити да пилот може да контролише њено кретање.

Интересовање браће за летење постало је озбиљније крајем 19. века. После вести о експериментима немачког пионира Ота Лилијентала, почели су систематски да проучавају све што су могли да пронађу о аеродинамици. Вилбур је 1899. године чак писао Смитсонијан институту тражећи научне публикације о ваздухопловству.

Уместо да одмах покушају да направе авион са мотором, кренули су корак по корак.

Прво су правили змајеве и једрилице, а затим их тестирали у Кити Хоку у Северној Каролини, где су снажни и релативно стални ветрови пружали добре услове за експерименте. Од 1900. године почели су да обављају све озбиљнија испитивања.

ФОТО: The Corvid Compendium / Alamy / Profimedia

Али браћа нису била задовољна само копирањем постојећег знања. Када су схватили да подаци других истраживача нису увек поуздани, направили су сопствени мали аеротунел и у њему испитивали облике крила. Тај приступ – мерење, тестирање, бележење резултата и поновно конструисање – био је један од разлога њиховог успеха.

Од једрилице до првог авиона

До 1902. године браћа Рајт већ су имала једрилицу која је показивала да су на добром путу. Направили су стотине пробних летова и постепено усавршавали систем управљања. Следећи проблем био је мотор.

За разлику од великих компанија и лабораторија које су могле да ангажују бројне стручњаке, браћа су велики део посла решавала сама. Уз помоћ механичара Чарлија Тејлора, који је радио у њиховој бициклистичкој радионици, направили су мали бензински мотор снаге око 12 коњских снага. Њихово искуство са бициклима било је корисно и приликом конструкције система за пренос снаге.

Посебно занимљиво било је решење за елисе. Браћа су их посматрала као својеврсна ротирајућа крила и на основу аеродинамичких прорачуна конструисала елисе које су производиле потисак. Тако су спојили оно што су научили о крилима, управљању и моторима у једну функционалну целину.

А онда је дошао 17. децембар 1903. године.

ФОТО: Beneath The South / Alamy / Profimedia

На пешчаним динама код Кити Хока, Орвил је ушао у летелицу. У 10.35 часова мотор је покренут и авион је кренуо низ шину.

Лет је трајао само 12 секунди и авион је прешао око 36 метара. Данас то делује готово смешно мало. Али тог јутра човек је први пут успешно полетео моторном летелицом тежом од ваздуха којом је могао да управља.

Тог дана браћа су извела још три лета. Најдужи, са Вилбуром за управљачем, трајао је 59 секунди и прешао 255,6 метара. После последњег лета снажан налет ветра преврнуо је летелицу и тешко је оштетио. Њихов први авион више никада није полетео.

Ипак, њихов посао није био завршен. Током 1904. и 1905. године наставили су да усавршавају конструкцију. До 1905. направили су летелицу која је могла да остане у ваздуху много дуже и да пређе десетине километара.

Само неколико година касније њихови авиони су већ привлачили огромну пажњу јавности у Европи и Америци. Ваздухопловство је престало да буде само сан пионира и постало је нова технологија.

Од мале бициклистичке радионице у Дејтону до првог авиона у историји прошло је нешто више од једне деценије. Браћа Рајт нису имала све одговоре, нити су одмах пронашла савршено решење. Њихова највећа предност била је спремност да сваки неуспех претворе у нови експеримент.

Зато је прича од бицикла до авиона много више од занимљивог детаља из живота двојице проналазача. Она показује како практично знање, радозналост и упорно тестирање могу да доведу до промене која превазилази све што су њени творци могли да замисле. Бицикл им је дао радионицу и механичко знање. Авион им је донео место у историји.