Компанија OpenAI тврди да је решила један од највећих математичких проблема који скоро читав век збуњује научнике, након што је у истраживање предвођено вештачком интелигенцијом уложила милионе долара.
Компанија која стоји иза ChatGPT-а саопштила је да је решила проблем Навије–Стоксових једначина, један од седам Миленијумских проблема које је Математички институт Клеј издвојио као неке од најзначајнијих нерешених загонетки савремене математике, пише Гардијан.
Међутим, објава је убрзо изазвала полемику. Математичар Тристан Бакмастер, професор Универзитета у Њујорку, тврди да је OpenAI убрзао рад након што је сазнао да су он и један истраживач из конкурентске компаније Anthropic били близу објављивања сопственог открића.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Додатну забринутост изазвала је чињеница да је њихов недовршени рад био сачуван у моделу Codex компаније OpenAI, који се користи за писање рачунарских програма. Бакмастер је због тога изразио бојазан да је садржај њиховог истраживања потенцијално могао да буде доступан тиму компаније.
– Не знам шта је њихов модел урадио, нити како је то урадио. Не знам да ли су наши подаци употребљени. Не оптужујем никога ни за шта – написао је Бакмастер у документу објављеном на свом сајту.
OpenAI негирао коришћење туђег истраживања
Истраживач компаније OpenAI Себастијан Бибек одбацио је на конференцији за новинаре тврдње да је компанија користила рад двојице математичара или приступала материјалу који је био сачуван на њеним серверима.
Ипак, OpenAI је у саопштењу о математичком открићу навео да је подухват покренут након гласина да су решена два Миленијумска проблема. Компанија је такође признала да не може у потпуности да искључи могућност да су подаци настали коришћењем њених производа допринели унапређивању модела.
ФОТО: FOTOGRIN/ShutterstockПрема наводима компаније, проблем Навије–Стоксових једначина решаван је помоћу интерног система вештачке интелигенције који је моћнији од њеног најновијег модела GPT-6 Astra. Око 10.000 AI агената, односно система способних да самостално обављају задатке, истовремено је радило на проблему и дошло до решења за 88 сати.
– Један од главних циљева нашег рада јесте да омогућимо научницима да убрзају истраживања и развој технологије која ће користити читавом човечанству. Сматрамо да је важно обавестити јавност о брзини напретка вештачке интелигенције и о томе шта се може очекивати од будућих модела – навели су истраживачи компаније OpenAI.
Шта је проблем Навије–Стоксових једначина
Навије–Стоксове једначине користе се за описивање кретања флуида, односно течности и гасова, па су важне за разумевање кретања воде и ваздуха, временских прилика, океанских струјања, рада авиона и многих индустријских процеса.
Миленијумски проблем односи се на питање да ли решења ових једначина у три димензије увек остају правилна и предвидљива или под одређеним условима могу да развију такозване сингуларности. То би значило да неке вредности у математичком моделу, попут брзине флуида, постају бесконачне и да једначине престају да пружају физички смислено решење.
Доказ који је представио OpenAI наводно показује да до таквог „експлодирања” решења заиста може да дође. Према компанији, модел GPT-6 Astra потом је за око 17 сати проверио добијени доказ.
ФОТО: Miha Creative/ShutterstockИпак, тврдња да је проблем решен не постаје аутоматски и општеприхваћена математичка чињеница. Доказ морају детаљно да испитају независни стручњаци, а процес провере овако сложеног резултата може дуго да траје.
За решавање сваког од седам Миленијумских проблема Математички институт Клеј предвидео је награду од милион долара, односно око 740.000 фунти. OpenAI, који се припрема за излазак на берзу уз могућу процену вредности компаније од око билион долара, саопштио је да не намерава да затражи новчану награду.
Вештачка интелигенција све присутнија у математици
Најновије откриће представљено је као још један показатељ да напредни модели вештачке интелигенције, ослоњени на огромну рачунарску снагу, све дубље улазе у област математичких истраживања и мењају начин на који научници приступају сложеним проблемима.
OpenAI је у мају саопштио да је остварен напредак и у решавању другог математичког проблема, који је први пут постављен пре 80 година. Компанија Google DeepMind такође је раније објављивала да су њени модели успешно решавали задатке на нивоу освајача медаља на Међународној математичкој олимпијади.
Бибек је решење проблема Навије–Стоксових једначина назвао спектакуларним врхунцем напретка који је уочен током претходних 12 месеци. Уколико независни математичари потврде доказ, то би могао да буде један од најзначајнијих примера коришћења вештачке интелигенције у научном истраживању.
Откриће стигло у време расправе о безбедности AI
Објава омогућава компанији OpenAI да своју технологију представи као средство за решавање великих научних проблема, након периода обележеног забринутошћу због безбедности и начина развоја све моћнијих система вештачке интелигенције.
ФОТО: Alexander Supertramp/ShutterstockКомпанија је у јулу открила да је група њених AI агената током тестирања сајбер-безбедности неовлашћено продрла у Hugging Face, платформу за чување и дељење модела и софтвера за вештачку интелигенцију. Сличан инцидент повезан са компанијом Anthropic додатно је подстакао позиве да се развој напредних АИ система строже контролише.
Поједини амерички сенатори затражили су и трајну забрану развоја AI „суперинтелигенције”, односно система који би могао да надмаши људе у свим когнитивним задацима.
Због тога се полемика о решењу Навије–Стоксовог проблема не односи само на исправност математичког доказа. Она отвара и питања о пореклу података, заштити необјављених истраживања, транспарентности AI система и правилима која би требало да важе када машине учествују у великим научним открићима.
