Стојановић: AИ мења посао програмера, али неће укинути потребу за том струком

Помоћник директора ТС Вентурес фонда Млађан Стојановић изјавио је данас да већина производа заснованих на вештачкој интелигенцији (АИ) може да обавља задатке програмера, али да не очекује да ће због развоја АИ нестати потреба за том професијом, већ да ће се она временом трансформисати.

– Вероватно ће се трансформисати потреба за њиховим радом, јер ће неко морати да надгледа стварање тих кодова. Ми сада, у когнитивној револуцији, још увек не знамо који је то производ који ће бити главна иновација која је базирана на вештачкој интелигенцији – рекао је Стојановић на конференцији „Капитал у покрету“ у Сава центру.

Вештачка интелигенција (АИ) покренула је нову когнитивну револуцију, преузимајући све већи број задатака који су донедавно били резервисани искључиво за људски ум и креативност.

– То не значи да ће човек престати да размишља, као што у индустријској револуцији људи нису престали да раде након што је измишљена парна машина – рекао је Стојановић.

Програмери међу првима осећају промене

Према његовим речима, програмери су прве „жртве“ нове револуције.

– У последњих 20 година посао програмера је био јако добар посао. Врло мали број људи је могао то да ради, то су били високообразовани људи и јако добро плаћени – рекао је Стојановић.

Истиче да је ВЦ (Venture Capital) индустрија инвестирала више од 400 милијарди долара у стартапове, од чега је 90 одсто средстава уложено у компаније које се баве вештачком интелигенцијом.

– На тржишту је много више новца, али тај капитал иде у јако мали број компанија – оценио је Стојановић.

„Капитал у покрету“ о приступу финансирању

Конференција „Капитал у покрету“ бави се питањем пасивне штедње грађана и како помоћи српским компанијама да лакше дођу до капитала.

ФОТО: Rawpixel.com/Shutterstock

Конференција је окупила најважније актере домаћег финансијског и реалног сектора како би пронашли изводљива решења за развој тржишта.

Специјални гост конференције је Грег Б. Дејвис, који је докторирао теорију бихевиоралног одлучивања на Универзитету у Кембриџу.

Аутор је књиге „Behavioral Investment Management“, а његова експертиза повезује психологију, ризик и доношење инвестиционих одлука.

Програм конференције је структуиран кроз четири тематске целине које покривају све аспекте покретања капитала – очување вредности капитала кроз генерације и улози професионалног управљања имовином у временима високе инфлације, улози берзе и инвестиционих фондова, привлачењу нових емитената и могућностима да Србија постане регионални инвестициони центар, геополитици, AИ и индустријама будућности.