ЕУ спрема забрану друштвених мрежа и AI четботова за млађе од 15 година

Европска унија припрема предлог којим би деци млађој од 15 година био ограничен приступ друштвеним мрежама, платформама за дељење видео-снимака, AI четботовима и онлајн-играма, показује документ Европске комисије у који је Ројтерс имао увид.

Нова правила представљала би до сада најобухватнији покушај ЕУ да заштити децу од штетних садржаја, злоупотребе личних података и дигиталних производа осмишљених тако да изазивају зависност. Потенцијално би била обухваћена употреба платформи Facebook, Instagram, TikTok и YouTube, као и сервиса попут ChatGPT-а.

Предлог је део будућег прописа названог „Европски закон о деци“, који би требало да представе председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и европска комесарка задужена за технологију Хена Виркунен.

Према документу, циљ није потпуно искључивање деце из дигиталног света, већ постепено омогућавање приступа у складу са њиховим узрастом. Обавезе технолошких компанија зависиле би од врсте услуге коју пружају и старости корисника.

Различита правила за сваку старосну групу

Предлогом је предвиђено неколико нивоа приступа дигиталним услугама. Млади који имају најмање 15 година могли би самостално да отворе налог на друштвеним мрежама, видео-платформама и другим обухваћеним сервисима.

Деца узраста од 13 и 14 година могла би да користе такозване уводне налоге, али би њих морали да отворе родитељи. Такви налози били би под родитељским надзором, са ограниченим бројем контаката и строго одређеним временом коришћења.

ФОТО: Shutterstock/K2L Family Stock

За децу узраста од три до 12 година налози би били у потпуности под контролом родитеља. Приступ би био дозвољен само услугама прилагођеним деци које испуњавају строге безбедносне стандарде.

Деца млађа од три године, према садашњој верзији документа, не би имала приступ услугама које су обухваћене новим прописом.

– Приступ Уније треба да омогући малолетницима да користе огроман потенцијал дигиталних услуга, истовремено их штитећи од злоупотребе и искоришћавања. Потребно је ограничити приступ технолошких компанија нашој деци, а не обрнуто – наводи се у документу Европске комисије.

Обавезна провера узраста корисника

Једна од најзначајнијих промена односила би се на проверу старости корисника. Друштвене мреже и платформе за дељење видео-снимака морале би да утврде узраст детета приликом отварања новог налога.

Платформе за онлајн-игре биле би дужне да провере старост корисника пре него што му дозволе преузимање игре. Предлог, међутим, још не прецизира на који начин би се провера обављала и како би истовремено била заштићена приватност деце.

ФОТО: Shutterstock/New Africa

Провера узраста једно је од најосетљивијих питања у регулисању интернета. Поуздан систем могао би да захтева увид у лична документа или употребу посебних дигиталних идентификационих алата, што отвара питања прикупљања и чувања осетљивих података.

Многе технолошке компаније већ наводе да корисник мора да има најмање 13 година да би отворио налог. У пракси се, међутим, то ограничење често своди на то да корисник сам упише датум рођења, без поуздане провере тачности податка.

Забрана садржаја који подстичу зависност

Предлог Европске комисије не односи се само на старосну границу. Технолошке компаније морале би да избегавају дизајн и функције који кориснике подстичу да што дуже остану на платформи.

То би могло да обухвати бесконачно листање садржаја, аутоматско покретање нових видео-снимака, учестала обавештења и алгоритамске препоруке које непрекидно нуде нови материјал. Посебна пажња била би посвећена штетним садржајима који се деци приказују у персонализованим објавама.

ФОТО: Shutterstock/Shayli

Компаније би морале да обезбеде ефикасне алате за родитељску контролу, као и једноставан начин да деца пријаве узнемирујући, насилан или други штетан садржај. Те могућности не би смеле да буду скривене дубоко у подешавањима или тешке за коришћење.

Платформе би плаћале и посебну накнаду за надзор. Прикупљени новац био би коришћен за финансирање рада регулаторних органа задужених за контролу примене нових правила.

Предлог тек треба да постане закон

Садржај документа још није коначан и поједини детаљи могли би да буду промењени пре званичног представљања. Европска комисија није желела да коментарише документ у који је Ројтерс имао увид.

Чак и након објављивања, предлог неће одмах ступити на снагу. Европска комисија мораће у наредним месецима да усагласи коначан текст са државама чланицама и Европским парламентом.

ФОТО: Shutterstock/tomeqs

Током преговора могуће су измене старосне границе, начина провере узраста, обима родитељске контроле и обавеза које би биле наметнуте компанијама. Тек када институције ЕУ постигну договор, пропис би могао да постане закон који се примењује у свим државама чланицама.

Предлог показује да се европска расправа о безбедности деце на интернету више не односи само на уклањање незаконитих садржаја. У средишту пажње сада су и алгоритми, AI четботови, начин дизајнирања платформи и пословни модели засновани на што дужем задржавању пажње најмлађих корисника.