Да ли бисте платили алгоритму да вам изабере пријатеље? Нове друштвене апликације рапидно се шире

Дружење се све чешће сели са места на којима смо некада спонтано упознавали људе на апликације и плаћене друштвене догађаје. Нестанак такозваних „трећих места“, попут омладинских центара и пабова, све већи број људи који раде од куће и растућа усамљеност створили су простор за нове начине повезивања. Према подацима Канцеларије за националну статистику Велике Британије, 40 одсто одраслих између 16 и 29 година осећа се усамљено.

– Није постојало ништа што је деловало заиста аутентично када је реч о помагању људима да упознају друге људе – каже Никол Ганби, једна од оснивачица Cliq-а, онлајн платформе и апликације која настоји да повеже људе кроз заједничка интересовања и искуства у стварном свету, пише Гардијан.

– Прво место на које се људи у двадесетим и тридесетим годинама обраћају када желе да стекну пријатеље јесу групе на Фејсбуку. Али оне су се на крају претвориле у огласне табле за људе који су, рецимо, изгубили пса или желе да продају кревет – каже она и додаје да су данас групе на друштвеним мрежама превелике и прешироке да би могле послужити упознавању нових људи.

У ту празнину сада улази нови талас онога што су, у суштини, плаћени друштвени клубови.

Механизам је прилично једноставан. Платформе попут PLY-а, што је скраћеница од „People Like You“, и Agora-е повезују људе на основу њихових интересовања, животних навика и професије. Затим, најчешће алгоритам одлучује на које би догађаје корисник требало да оде, за разлику од бесплатних алтернатива попут платформе Meetup, где избор препуштају самим члановима.

Идеалан исход за учеснике је једноставан. Појаве се, упознају неколико нових људи и оду кући са договором да се поново виде.

Али како се ови клубови шире по градовима широм Велике Британије, а цене се најчешће крећу од бесплатног чланства до око 20 фунти месечно, питање за свакога ко размишља да им се придружи исто је као и код било које претплате, шта се заправо плаћа и да ли се то заиста исплати.

У PLY-у чланарина углавном почиње од 19,99 фунти месечно, што члановима омогућава приступ ексклузивним догађајима и попустима код других компанија. Код дужег периода чланства цена пада на око 9,99 фунти месечно.

– Када нешто радите бесплатно, људи се често не појаве. Људима је потребан неко ко је посвећен, ко жели да одржава пријатељства и ко све то схвата озбиљно – каже Карен Харис, оснивачица PLY-а, објашњавајући њихов модел чланства.

ФОТО: MAYA LAB/Shutterstock

Да ли је за дружење потребан алгоритам?

Нису, међутим, сви уверени да је комерцијализација дружења и упознавања људи нешто што треба поздравити.

Сахил Ширазија, оснивач платформе Agora, признаје да га и даље питају зашто би људи уопште морали да плаћају да би се упознали. Али, како каже, ако желите да проблем попут усамљености решавате брзо и да створите заједнице које заиста имају смисла, онда морате да омогућите људима који се тиме баве да од тог посла могу да живе и да га даље развијају.

Карен Харис, оснивач платформе PLY, одбацује идеју да људи плаћају приступ странцима.

– Плаћате систем, структуру која омогућава да повезивање буде много боље – каже Харис. Према њеним речима, бесплатно дружење се обично ослања на присуство домаћина или некога ко води догађај, док је на скуповима PLY-а, како наводи, интеракција директно између људи, без посредника који вас усмерава.

Бесплатни догађаји, међутим, нису нестали и некима су и даље први избор.

– Углавном бирам бесплатне догађаје јер не могу увек да приуштим да плаћам друштвене активности – каже Ђована Ђузи, учитељица у основној школи.

Ова 28-годишњакиња каже да јој значи што може да бира између бесплатних догађаја, попут планинарења или шетњи, и оних који се плаћају. То јој омогућава да буде део заједнице и када на рачуну има мање новца.

Она додаје да плаћени догађаји омогућавају искуства која реално не би могла да се организују бесплатно, попут радионица са инструкторима, приватних часова или активности за које је потребан простор.

– Људи увек говоре да желе више заједнице и више прилика да упознају друге, али лако је заборавити да за организовање таквих заједница и даље требају време, рад и новац – каже Ђузи.

Да ли ће плаћено дружење постати уобичајено, за сада остаје отворено питање.

Иако је управо то основа њиховог пословног модела, организатори кажу да се надају да неће бити тако.

– Дугорочно, не желим да Agora постоји, јер је упознавање људи толико природно да не би требало да зависи од алгоритма – каже Ширазија.

У међувремену, међутим, након што је у Лондону успоставио праву базу корисника, већ планира ширење у друге градове наредне године.