Научници открили како зубни импланти могу да поремете имуни систем

Зубни импланти милионима људи омогућавају да надокнаде изгубљене зубе, али код чак 10 до 20 одсто пацијената може да се развије периимплантитис – озбиљна инфекција која оштећује кост вилице. Научници су сада открили зашто се ова компликација често тешко лечи антибиотицима.

Истраживање објављено у часопису PNAS Nexus, које су спровели научници са Стоматолошког факултета Универзитета Ратгерс, показало је да бактерије постепено нагризају површину импланата и ослобађају микроскопске честице титанијума. Оне ометају рад имуних ћелија, изазивајући прекомерну упалу која постепено уништава кост око импланта пише Science Daily.

Како честице титанијума ометају имуни систем

Научници су утврдили да се на површини импланата накупљају бактерије које стварају киселе биофилмове и оштећују титанијум. Тако се ослобађају милијарде ситних металних честица које доспевају у околна ткива. Оне могу да се ослободе и током стоматолошког чишћења, нарочито када се користе инструменти намењени природним зубима.

У ткиву десни честице титанијума привлаче бактеријске токсине, због чега их макрофаги, имуне ћелије које уништавају бактерије, препознају као мете које треба уклонити. Међутим, пошто не могу да разграде титанијум, ове ћелије остају у стању продужене упале. Истовремено, постају мање способне да се боре против бактерија, док упална реакција наставља да оштећује кост вилице.

У лабораторијским експериментима макрофаги изложени честицама титанијума обухватали су мање од половине броја бактерија у поређењу са имуним ћелијама које нису биле изложене тим честицама.

„Ове честице привлаче бактеријске токсине и преузимају контролу над имунолошким системом, спречавајући га да уклони бактерије. Тако настаје комбинација којој антибиотици не могу да стану на пут“, објаснио је Георгиос Котсакис, један од аутора студије.

ФОТО: NataKor/Shuttesrtock

Откривена могућа мета за нове лекове

Истраживачи су идентификовали TRPC1, калцијумски канал у макрофагима који има важну улогу у упалном одговору изазваном честицама титанијума и бактеријским токсинима.

Када су у експериментима користили генетски модификоване мишеве којима је недостајао овај канал, животиње су развиле знатно мање апсцесе, производиле мање молекула који подстичу упалу и ефикасније уклањале бактерије. Онемогућавање канала спречило је развој деструктивног процеса који се јавља када је TRPC1 активан.

Откриће би могло да отвори пут лечењу периимплантитиса усмереном на реакцију имуног система, уместо ослањања искључиво на антибиотике. Котсакис и његове колеге, уз подршку америчког Националног института за здравље, већ испитују потенцијалне лекове који делују на исти молекуларни пут у људским ћелијама.

ФОТО: ies: Science, Healthcare/Medical sasirin pamai/Shutterstock

Ипак, потребна су додатна истраживања како би се утврдило да ли ће овај приступ бити ефикасан код пацијената.

Зашто је важно правилно чишћење импланата

Редовно професионално чишћење остаје најважнија позната мера заштите од периимплантитиса. Међутим, начин чишћења је такође важан.

Истраживања су показала да метални инструменти који се користе за уклањање наслага са природних зуба могу да изгребу и оштете површину титанијумских импланата. То може да допринесе ослобађању додатних честица и погоршању болести. Због тога су неабразивне методе чишћења постале уобичајена пракса.

Нова студија пружа објашњење зашто неке инфекције зубних импланата тако тешко реагују на антибиотике и указује на могући правац развоја ефикаснијих терапија.