,

Мождани имплантати и виртуелна реалност могли би да промене рад до 2050.

ФОТО: JLStock/Shutterstock

Неурални имплантати који директно повезују људски мозак са спољним уређајима могли би да постану једна од кључних технологија на радном месту до 2050. године, показује истраживање спроведено за компанију ИWГ (Интернатионал Wоркплаце Гроуп).

Студија, заснована на анкети међу више од 2.000 запослених и стручњака за људске ресурсе, указује да ће технолошке промене у наредних 25 година потпуно променити начин рада. Испитаници сматрају да ће развој неуротехнологија, какве развијају компаније Неуралинк и Синхрон, омогућити њихову ширу примену у пословном окружењу.

Према резултатима истраживања, 70 одсто ХР менаџера и 69 одсто запослених очекује да ће виртуелна и проширена реалност заменити велики део традиционалних канцеларијских интеракција, укључујући састанке уживо, преноси Фигаро. Већина канцеларијских послова биће, према њиховом мишљењу, значајно трансформисана вештачком интелигенцијом и аутоматизацијом.

Око две трећине испитаника верује да ће вештачка интелигенција одређивати када и где је најефикасније сарађивати, док ће хибридни рад постати доминантан модел пословања. Чак 78 одсто ХР стручњака и 64 одсто запослених очекује да ће рад на даљину и флексибилни модели рада бити стандард до средине овог века. Такав развој догађаја могао би да означи крај традиционалног радног времена од 9.00 до 17.00 часова, као и свакодневних дугих путовања до канцеларије.

Учесници истраживања сматрају да ће компаније све више фаворизовати флексибилност и аутономију запослених, уместо строгих правила о обавезном повратку у канцеларије. Промене ће се одразити и на сам изглед радних простора. Међу најпожељнијим решењима налазе се сале за састанке засноване на виртуелној и проширеној реалности које повезују запослене на даљину и оне присутне у канцеларији.

Оснивач и извршни директор ИWГ-а, Марк Диксон, оценио је да технолошки напредак, посебно у области вештачке интелигенције, убрзава трансформацију рада брже него што већина организација и појединаца може да сагледа. Поред технолошких иновација, радни простори будућности требало би да буду више усмерени на добробит запослених.

Испитаници подржавају канцеларије прилагођене породицама, са просторима за бригу о деци, као и мултифункционалне просторе који се током дана могу користити за рад, учење, дружење и одмор. Велику подршку добили су и концепти канцеларија које интегришу природне елементе, попут зелених зидова, унутрашњих вртова и простора са много природног светла.

Истраживање такође показује да ће темпо рада наставити да расте, а приближно 74 одсто запослених и 70 одсто стручњака за људске ресурсе очекује значајно убрзање радних процеса у наредним деценијама.

БАНЕР