Министар просвете: Наставићемо да инсистирамо да треба одвојити политику од академског живота

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да ће Министарство наставити да инсистира на томе да треба стриктно одвојити политику од академског живота и навео да Универзитет не сме да буде платформа за политичко деловање.

Станковић је рекао да је у претходних годину дана, од када је преузео ресор просвете, најважнија била борба за нормализацију наставе.

Говорећи о томе какво је стање у образовању у нашој земљи, навео је да се настава одвија на свим нивоима образовања и да је организована у складу са предвиђеним планом и програмом.

– Наш образовни систем се налази у сталним реформама. Ми уводимо нове стручне профиле, мењамо принципе по којима се учи, пре свега у основном и у средњем образовању. Почела је реформа гимназијског образовања. Завршени су реформски нови програми и планови за први разред гимназије. Увели смо 34 нова стручна профила током ове године у стручним школама – рекао је Станковић за ТВ Прва.

Када је реч о високом образовању, Станковић каже да је, после једне дуготрајне исцрпљујуће кризе, систем високог образовања, упркос свему, у пуном погону.

– Одржавају се предавања, одржавају се вежбе, дискусионе групе, консултације, испитни рокови. Студенти регуларно похађају наставу, више од 90 одсто наставника је у потпуности посвећено својој професији и чини ми се да је та нормализација стања добра вест, имајући у виду тренутак када сам ја пре годину дана ступио на дужност.

Према његовим речима, и даље има одређене политизације на универзитетима и то је, како је оценио, покушај рађања једног новог политичара.

– То је нелегитимно са становишта употребе универзитета у политичке сврхе, а са становишта грађанских права грађанина Владана Ђокића сасвим логично. Али, универзитет не сме да буде платформа за политичко деловање и ми из Министарства смо више пута инсистирали на томе да треба стриктно одвојити политику од академског живота. Уосталом, то познаје Закон о универзитету, то познаје Статут Београдског универзитета. Јасно им је да не могу да користе балкон Ректората за почетак рађања неких нових политичких снага.

Додао је да, уколико ректор Ђокић или други декани и наставници желе да се баве политиком, онда треба да дају оставке и уђу у политчке воде.

Станковић је рекао да је Министарство створило све предуслове да се нормализује стање и да се изађе из парализе коју су, како је навео, због политичких интереса људи попут Ђокића организовали и у томе тражили своју политичку шансу да сруше власт.

ФОТО: Nenad Nedomacki/Shutterstock

Нагласио је да свако има право да се бави политиком, али нико нема права да манипулише универзитетом и додао да блокаде каквих је било у Србији не би биле дозовљене ни у једној западној земљи.

– Пуна аутономија универзитета се брани његовом деполитизацијом, не брани се његовом политизацијом. Ми желимо да постоји аутономија из научноистраживачког рада, аутономија предавања, аутономија факултета у погледу дефинисања критеријума за избор у звање сарадника и наставника. Ми смо спремни да станемо иза универзитета финансијски и институционално, како год хоћете, и у погледу увођења техничких иновација и у погледу међународне сарадње.

Станковић је рекао да би држава у неким сегментима требало да постави питање одговорности за оне који, како је навео, „дрско инсистирају на томе да успоставе јединство између свог академског рада и дневно-политичког деловања“.

Министар је указао да се епилог политизације види у негативним трендовима – од смањеног интересовања за неке студијске групе до проблема који ће бити са кадром дефицитарним у погледу наставничких звања на пет предмета, а то су биологија, хемија, физика, математика и географија.

Станковић је указао да је политизација довела и до смањуја броја дипломираних студената.

Говорећи о томе шта је обележило годину од када је ступио на дужност, Станковић каже да је најважнија била борба за нормализацију наставе на свим нивоима.

– Мислим да је била врло интензивна година, да је просвета била у епицентру политичких дешавања. Волео бих да није тако. Волео бих да се просвета бави образовним стварима. Потребан нам је инвестициони циклус када је реч о реконструкцији објеката на свим нивоима образовног система. Потребно нам је да пратимо технолошки корак када је реч о образовању, дигитална трансформација образовања, потреба вештачке интелигенције и роботике. Потребни су нам нови планови и програми који ће направити пре свега на нивоу средњег образовања неко функционално знање.

Говорећи о трагичном губитку живота студенткиње на Филозофском факултету, Станковић је навео да су полиција и тужилаштво, у складу са законом, предузели истражне радње, а да ће Министарство просвете након тужилачке истраге, у складу са својим овлашћењима, послати просветну инспекцију да се позабави безбедносним протоколима који се односе на зграде високошколских установа.

– Ми на то имамо законско право, а с обзиром на овај инцидент, обавезу. То није никаква репресивна мера. Инспекција није истражни орган. Инспекција нема овлашћења да било кога смењује, инспекција је та која утврђује чињенице и околности, да ли су и у којој мери правилно поступали факултети када је реч о безбедности и здрављу на раду. Да ли је и на који начин ова зграда била обезбеђена, како и на који начин поштован кућни ред у тој згради, ко је за то био одговоран.

Додао је да је Министарство просвете на одређене високошколске установе већ послало службенике и да су они на терену.

– Ми имамо у плану да проверимо безбедност на 250 високошколских установа у Србији и да благовремено наложимо мере уколико пронађемо неке неправилности. Уколико постоје учионице сличне оним учионицама које су постојале на Филозофском факултету, а постојале су две учионице које се нису користиле за образовне сврхе и које су, као што видите, биле отворене после 22 сата, ми ћемо тражити као Министарство преко просветне инспекције да се тако нешто затвори од стране декана и да се врати првобитној намени за образовање и учење – закључио је Станковић.