Министар просвете Дејан Вук Станковић оценио је данас да је пад Универзитета у Београду на Шангајској листи за чак сто позиција видљив и очигледно штетан епилог активних блокада наставно-научног процеса на високошколским установама које су обележиле академску 2024/2025. годину, као и политичког обрасца и деловања такозване, како је навео, студентско-професорске листе.
– У светлу најновијих података о пласману Универзитета у Београду на Шангајској листи, може једино да се констатује озбиљан степен неодговорности руководства Универзитета у Београду и значајног дела руководстава његових факултета – навео је Станковић.
Министар је подсетио да Универзитет у Београду ужива наставну, научну и управљачку аутономију прописану законом и подзаконским актима, те се одговорност за овакав резултат не може пребацивати на друге, саопштило је Министарство просвете.
– Ректор и поједини политички гласни појединци и професионално неодговорни декани, под плаштом ‘подршке студентским захтевима’, континуирано су поступали на штету академског живота и будућности студената – истакао је министар.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Навео је да су на Универзитету уместо предавања, научно-истраживачког рада и подстицања академске радозналости, цветали, како је навео, вулгарни политички активизам и политиканство, медијско таргетирање неистомишљеника и продубљивање подела међу наставним особљем и студентима.
– То је сведочанство о практичном поимању аутономије ректора Ђокића, које је, уместо очувању и развоју, водило урушавању установе грађене деценијама – додао је Станковић.
Истакао је да су у години озбиљне кризе универзитетског живота у Београду и другим универзитетским центрима Србије, председник Републике, Влада Републике Србије и ресорно Министарство просвете предузимали мере како би омогућили наставак функционисања високошколских установа и завршетак школске године.
– Омогућен је завршетак академске године, утврђене су квоте и спроведен упис, значајно су повећане зараде професорима и сарадницима на универзитетима, обезбеђено је покриће 50 одсто школарине за самофинансирајуће студенте, плаћени су материјални трошкови рада високошколских установа и исплаћени часови надокнаде наставном особљу – навео је министар.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Станковић је додао да је укинута и наводно спорна Уредба о финансирању наставног и научног рада.
– Резултат на Шангајској листи отвара озбиљно питање да ли је делу политички ангажованог руководства Универзитета дневна политика постала важнија од науке. Делим визију председника Републике Александра Вучића о неопходности кадровских и организационих промена на универзитету, као и о потреби увођења начела конкуренције у високо образовање, укључујући могућност доласка иностраних универзитета. Начело конкуренције доприносило је унапређењу бројних друштвених области, па би његово пажљиво и одговорно увођење требало размотрити и у систему високог образовања – сматра министар.
Истакао је да држава, као оснивач и главни финансијер Универзитета у Београду, мора да инсистира на принципима одговорности који се могу свести на три речи: рад, ред и дисциплина.
– Србија је земља талентованих младих људи са великим потенцијалом за науку, док је Универзитет у Београду један од камена темељца образовног и научног развоја земље. Управо зато промене морају почети што пре ради очувања институције, унапређења квалитета високог образовања и, пре свега, боље будућности младих и генерација које долазе – навео је министар Станковић.
Према најновијем издању Шангајске листе (ARWU – The Academic Ranking of World Universities), Универзитет у Београду рангиран је у групи од 501-600 најбољих универзитета на свету.
То значи да је најстарији универзитет у Србији пао на листи у односу на прошлу годину, када је био међу 500 најбољих светских универзитета.
Шангајска листа мери учинак универзитета кроз низ међународно упоредивих показатеља, а на пласман одлучујуће утичу квалитет образовања, алумнисти који су освојили Нобелове награде и Филдсове медаље, квалитет наставног особља, запослени који су освојили Нобелове награде и Филдсове медаље.



