Лажни повод за почетак Другог светског рата: Шта се догодило у Глајвицу

Други светски рат у Европи почео је 1. септембра 1939. године немачким нападом на Пољску, али је нацистички режим непосредно пре инвазије покушао да створи привид да Немачка заправо само одговара на пољску агресију. Вече раније, 31. августа, група немачких оперативаца инсценирала је напад на радио-станицу у Глајвицу, данашњим Гливицама у Пољској.

Лажни напад требало је да послужи као доказ да је Пољска прва напала Немачку и као пропагандни повод за рат који је Адолф Хитлер већ био одлучио да започне.

Инцидент у Глајвицу био је део шире акције стварања лажних пограничних сукоба познате као Операција Химлер. Данас је тај догађај један од најпознатијих примера операције под „лажном заставом“ – ситуације у којој једна страна организује напад, али настоји да одговорност пребаци на противника.

Сам напад није изазвао Други светски рат. Немачки напад на Пољску био је унапред припремљен, а Глајвиц је послужио као пропагандно оправдање за агресију која је већ била планирана.

Европа је годинама клизила ка новом рату

Да би се разумело због чега је Хитлеру уопште био потребан лажни повод, потребно је вратити се неколико година уназад.

Европа крајем тридесетих већ је била далеко од стабилности створене после Првог светског рата. Нацистичка Немачка постепено је рушила ограничења која јој је наметнуо Версајски мировни уговор. Немачко наоружавање убрзано је још средином тридесетих, а 1936. немачка војска ушла је у демилитаризовану Рајнску област.

У марту 1938. Немачка је извршила аншлус, односно припајање Аустрије. Велика Британија и Француска нису војно реаговале. Само шест месеци касније дошла је Судетска криза у Чехословачкој. Минхенским споразумом у септембру 1938. Британија и Француска прихватиле су да Судетска област буде предата Немачкој, у замену за Хитлерово обећање да неће имати нове територијалне захтеве.

Обећање није дуго трајало. У марту 1939. Немачка је окупирала чешке земље и ушла у Праг. Постало је јасно да Хитлер више не тражи само територије насељене Немцима, већ мења политичку карту Европе.

После Чехословачке на ред је дошла Пољска

Следећа мета била је Пољска. Хитлер је захтевао прикључење Слободног града Данцига Немачкој и посебан коридор преко пољске територије који би Немачку повезивао са Источном Пруском. Варшава није пристала.

После искуства са Чехословачком, Британија и Француска више нису веровале да ће нови уступак донети трајан мир. Обе државе гарантовале су територијални интегритет Пољске.

ФОТО: Shutterstock/FotoDax

Хитлер је, међутим, у августу 1939. направио потез који је шокирао Европу – Немачка и Совјетски Савез потписали су пакт о ненападању. Тајним протоколом предвиђена је подела сфера утицаја у источној Европи, укључујући поделу Пољске. Немачко руководство је тако могло да крене у напад без непосредног страха да ће Совјетски Савез стати на пољску страну.

Рат је практично већ био одлучен. Остало је да се пронађе прича којом ће Немачка покушати да га представи као одбрану.

Лажни напад у Глајвицу

Увече 31. августа 1939. група немачких оперативаца упала је у радио-станицу у Глајвицу, недалеко од границе са Пољском.

Акцију је предводио официр SS-а Алфред Хелмут Наујокс. Према његовом каснијем исказу, наређење је добио од Рајнхарда Хајдриха, једног од најмоћнијих људи нацистичког безбедносног апарата.

Нападачи су требало да оставе утисак да су Пољаци заузели немачку радио-станицу. Преко помоћног предајника емитована је кратка порука на пољском језику, после чега су испаљени хици.

На Нирнбершком процесу Наујокс је сведочио да му је Хајдрих још почетком августа наредио да инсценира напад и представи га као пољску акцију јер је био потребан „доказ“ пољске агресије за инострану штампу и немачку пропаганду.

Нацистима, међутим, није била довољна само радио-порука. Били су им потребни и наводни нападачи.

Човек који је убијен да би лаж изгледала стварно

Једна од најмрачнијих епизода инсценације везана је за Францишека Хоњока, Немца пољског порекла и познатог симпатизера Пољске.

Гестапо га је ухапсио непосредно пре операције. Потом је доведен у близину радио-станице, онесвешћен и убијен, а његово тело остављено је као наводни доказ да су пољски нападачи заиста упали на немачку територију.

Његово тело требало је да покаже полицији, новинарима и јавности да се догодио оружани пољски напад. У стварности, читав догађај био је режиран.

Глајвиц није био једини инсценирани погранични инцидент. Нацистички апарат припремао је више случајева који су могли да буду представљени као доказ пољске агресије.

Пропаганда: Немачка као наводна жртва

Механизам је био једноставан – Немачка је требало да нападне Пољску, али да истовремено убеди сопствено становништво и део међународне јавности да је за рат одговорна пољска страна.

Нацистичка пропаганда представљала је пограничне инциденте као доказ да Немачка више не може да трпи наводне пољске провокације.

ФОТО: Shutterstock/Wojciech Wrzesien

Немачкој штампи чак је наложено да избегава представљање догађаја као почетка рата. Требало је створити утисак да немачке снаге само узвраћају на пољске нападе.

Само неколико сати после операције у Глајвицу, немачке трупе кренуле су преко пољске границе. Други светски рат у Европи је почео.

Немачка напада 1. септембра

У раним јутарњим часовима 1. септембра 1939. Немачка је започела напад на Пољску из више праваца. Немачке копнене снаге, авијација и оклопне јединице брзо су продирале кроз пољску територију.

Британија и Француска затражиле су повлачење немачких трупа. Како Берлин то није прихватио, 3. септембра обе земље ушле су у рат против Немачке. Европски сукоб који је Хитлер покренуо нападом на Пољску постао је велики међународни рат.

Седамнаестог септембра, са истока је Пољску напао и Совјетски Савез. Земља се нашла између две велике силе, а њена територија је потом подељена.

Инсценирани напад у Глајвицу тиме је већ испунио своју улогу. Није требало да убеди историју, већ да у кључним сатима створи пропагандну слику у којој агресор тврди да је жртва.

Од једне радио-станице до највећег рата у историји

Рат започет нападом на Пољску убрзо је захватио готово читаву Европу.

Немачка је 1940. заузела Данску и Норвешку, а потом напала Холандију, Белгију, Луксембург и Француску. Следеће године Хитлер је напао Совјетски Савез, чиме је отворен најкрвавији фронт рата.

ФОТО: Shutterstock/Grisha Bruev

Сукоб је истовремено вођен у северној Африци, Атлантику и Азији и Пацифику, а после јапанског напада на Перл Харбор у децембру 1941. у рат су ушле и Сједињене Америчке Државе.

Други светски рат постао је најразорнији оружани сукоб у дотадашњој историји човечанства.

Холокауст и десетине милиона мртвих

Рат је нацистичком режиму створио услове да своју расну политику претвори у индустријски организовано масовно убијање.

Током Холокауста убијено је око шест милиона Јевреја. Милиони других људи – Пољаци, Роми, совјетски ратни заробљеници, особе са инвалидитетом, политички противници и бројне друге групе – били су жртве нацистичког прогона, масовних стрељања, логора, глади и принудног рада.

Процене укупног броја погинулих у Другом светском рату разликују се у зависности од методологије. Поједине савремене процене говоре о између 70 и 85 милиона војника и цивила, односно о приближно три одсто тадашњег светског становништва.

Градови широм Европе и Азије били су уништени, милиони људи остали су без домова, а читаве заједнице нестале су у рату и геноциду.

Свет после 1945. више није био исти

Последице Другог светског рата нису се завршиле капитулацијом Немачке у мају и Јапана у септембру 1945. године.

Европа је остала разорена, милиони избеглица и расељених лица тражили су нови дом, а Немачка је подељена на окупационе зоне. Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез изашли су из рата као две водеће светске силе и убрзо ушли у Хладни рат.

ФОТО: Shutterstock/Nikonysta

Основане су Уједињене нације, одржана су суђења водећим нацистичким функционерима у Нирнбергу, а откривање размера Холокауста и других злочина трајно је променило однос међународне заједнице према ратним злочинима, геноциду и одговорности државних лидера.

Употреба атомских бомби против Хирошиме и Нагасакија означила је и почетак нуклеарног доба, чије ће последице обележити читаву другу половину 20. века, а на самом почетку тог шестогодишњег глобалног сукоба налазила се и једна пажљиво режирана лаж.

Напад на радио-станицу у Глајвицу није био стварни узрок Другог светског рата. Узроци су били много дубљи – нацистичка идеологија, немачки експанзионизам, рушење европског поретка и политика која је рат видела као средство за освајање новог простора.

Ипак, Глајвиц показује нешто друго: чак и када је одлука о рату већ донета, агресору може бити важно да убеди јавност да је он тај који се брани.

Неколико сати после те инсценације почео је рат који ће променити свет.