Током овог врелог лета широм Европе радници се боре са екстремним температурама, док бесне шумски пожари, а инфраструктура у појединим деловима континента морала је да буде привремено затворена.
Економисти холандске банке „Триодос“ процењују да би топлотни таласи ове године могли да умање БДП Европске уније за укупно 180 милијарди евра. У Великој Британији, зелени тинк-тенк „Вердант“ проценио је да су високе температуре до краја јула већ коштале британску економију 4,4 милијарде фунти.
Истраживања показују да продуктивност радника почиње да опада када температура пређе 30 степени Целзијуса. Аналитичари „Триодоса“ проценили су последице за појединачне земље на основу броја неуобичајено топлих дана и других фактора. Ипак, свака европска економија суочава се и са специфичним последицама екстремних врућина, пише британски Гардијан.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Француска: Проблем за нуклеарке
Поред великих шумских пожара, један од највећих проблема за француску економију представља пад производње електричне енергије, што се последично одражава и на компаније кроз више цене.
Више од две трећине електричне енергије у Француској производи се у нуклеарним електранама. Када температура река у близини нуклеарних постројења превише порасте, електране више не могу да испуштају топлоту у воду, па су принуђене да смање производњу или привремено обуставе рад.
Како су температуре поново почеле да расту, у петак је до 15 одсто француских нуклеарних капацитета било ван функције.
Економисти „Триодоса“ сматрају да би Француска могла да буде једна од најтеже погођених европских економија, са падом БДП-а од чак 1,4 процентна поена.
То би додатно отежало већ сложену ситуацију са јавним финансијама, будући да Париз већ плаћа највише каматне стопе на задуживање у последњих 15 година, док се политичке странке споре око пореза и јавне потрошње.
Немачка: Рајна постаје проблем за индустрију
Ниски водостаји Дунава и Рајне овог лета открили су бројне предмете који су деценијама били скривени под водом, укључујући скелете војника из Другог светског рата и неексплодирану бомбу.
Али Рајна је много више од историјске занимљивости. Она је један од кључних транспортних коридора за немачку привреду.
ФОТО: AP Photo/Martin MeissnerЕкономисти консултантске куће „Оксфорд економикс“ сматрају да је управо низак водостај Рајне једна од највећих претњи немачкој економији које су донели топлотни таласи.
– Рајном се превози највећи део робе у унутрашњем водном саобраћају Немачке, посебно угаљ, сирова нафта, гас и рафинисани производи који се налазе на почетку производног ланца – наводе економисти.
На најплићем делу реке, код места Кауб, западно од Франкфурта, водостај је пао знатно испод критичног нивоа. Због тога су барже морале да смање терет, док је речни саобраћај готово заустављен.
Волфганг Гросе Ентруп, председник Немачког удружења хемијске индустрије ВЦИ, рекао је да су „алармна звона све гласнија“, јер изузетно низак водостај све више доводи логистику и ланце снабдевања до крајњих граница.
Нови проблеми стижу у тренутку када се бројни делови немачке индустрије већ боре са јефтинијом конкуренцијом из Кине.
Ипак, када се узме у обзир број врелих дана, али и распрострањеност климатизације, економисти „Триодоса“ процењују да ће укупан утицај на немачки БДП бити мањи него у Француској – мање од једног процентног поена.
Шпанија: Пожари огромни, економска штета мања
Шпанија је ове године најтеже погођена разорним шумским пожарима. Према подацима европског система „Коперникус“, пожарима је захваћено готово 275.000 хектара.
Ипак, упркос огромној људској и материјалној штети, економски ефекти могли би да буду релативно ограничени, посебно када је реч о туризму.
ФОТО: REUTERS/Umit BektasЕкономисти „Оксфорд економикса“ анализирали су податке о плаћању картицама у шпанским регионима погођеним пожарима и нису пронашли јасне знаке значајнијег пада потрошње страних туриста.
Потрошња локалног становништва јесте опала током недеље у којој су пожари били најинтензивнији, али углавном због евакуација. Након укидања ванредних мера, потрошња се за неколико дана готово вратила на уобичајени ниво.
Ипак, са очекиваних 47 изузетно топлих дана до краја лета, последице ће осетити и радници и компаније. „Триодос“ процењује да ће врућине одузети готово један процентни поен од прогнозе раста шпанске економије од 2,8 одсто.
Италија: На удару пољопривреда и туризам
Италија је, због великог ослањања на туризам и пољопривреду, посебно изложена економским последицама климатских екстрема.
Пољопривредно удружење „Колдирети“ процењује да су климатске промене произвођаче парадајза, маслиновог уља, вина и других производа у последње четири године коштале око 20 милијарди евра. То представља око 12,5 одсто укупне производње тог сектора у наведеном периоду.
Италија има више хотелских капацитета него било која друга чланица ЕУ, па би поновљени топлотни таласи могли да угрозе и туризам уколико путници почну да бирају хладније дестинације.
На основу великог броја прекомерно топлих дана, „Триодос“ процењује да ће Италија бити друга најтеже погођена економија међу анализираним земљама ЕУ, са падом БДП-а од 1,1 процентног поена.
ФОТО: AP Photo/Alessandra TarantinoНа дуже стазе, климатски проблеми могли би да додатно оптерете земљу која се већ суочава са старењем становништва и високим јавним дугом.
Истраживање италијанског климатског центра ЦМЦЦ показало је да би изложеност топлотним таласима и сушама временом могла да повећа и каматну стопу коју влада плаћа на задуживање, јер би инвеститори могли да буду све више забринути због последица климатских промена по јавне финансије.
Пољска: Мање врелих дана, али проблеми са струјом
За разлику од западнијих суседа, Пољска је ове године имала само нешто више врелих дана него што је уобичајено.
Ипак, ни она није остала поштеђена последица топлотних таласа. Недостатак падавина довео је до пада водостаја река, па су поједине електране морале да обуставе рад због ниског нивоа Висле.
Пољски оператер електроенергетске мреже почетком августа морао је да активира ванредна овлашћења, у периоду који је премијер Доналд Туск назвао „веома тешким“.
Проблеми у транспорту и енергетици у другим, теже погођеним земљама ЕУ такође су се прелили на Пољску.
Ипак, анализа „Триодоса“ показује да би пољска економија ове године могла да забележи раст од 2,9 одсто, што је тек незнатно мање од пролећне прогнозе Европске комисије.
Екстремне врућине тако све више постају економски проблем, а не само питање времена и климатских услова. Од производње електричне енергије и транспорта до пољопривреде, туризма и продуктивности радника, топлотни таласи већ остављају мерљив траг на европским економијама.
