Совјетска Црвена армија је 6. августа 1944. стигла до села Близна, северозападно од Жешова у Пољској, и ослободила га од нацистичке окупације. Удаљено сеоско насеље окружено њивама и густом боровом шумом можда је деловало као место од мале војне важности. Ипак, дубоки кратери на шумском тлу, метални остаци и лажне сеоске куће указивали су на његову тајну намену.
Пре него што су се нацисти повукли неколико дана раније, Близна је била место за пробна лансирања новог оружја, оног за које је Адолф Хитлер претпостављао да ће преокренути ток рата против западних савезника.
Немци су га називали Vergeltungswaffe 2 (Оружје освете 2), а В2 ракета била је прво модерно балистичко оружје на свету. Пројектовао ју је инжењер Вернер фон Браун, имала је домет од приближно 280 км и бојеву главу тежине једне тоне. Надзвучна брзина и велика висина лета чинили су је „чудесним оружјем“, способним да експлодира без упозорења у градовима које је гађала, пише Би-би-си.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Али у лето 1944. делови В2 ракете прокријумчарени су из Пољске у Британију у једној од најсмелијих тајних мисија Другог светског рата.
Нацисти су почели да развијају В2 још 1936. Међутим, британска обавештајна служба није била свесна постојања ракете све до почетка 1943, како су стручњаци испричали Би-Би-Сију у документарном филму из 1977. „Тајни рат“.
– Пре 1939. било је мало информација да Немци можда развијају ракете дугог домета. Затим нисмо чули ништа више до децембра 1942, када нам је нови агент, који се испоставио као дански хемијски инжењер, рекао да је у Берлину чуо разговор између два инжењера који су говорили да се развија ново оружје и да се испробава на обали Балтичког мора – рекао је др Р. В. Џоунс, начелник Научне ваздухопловне обавештајне службе.
Прекретница је наступила 1943, када су два немачка генерала, ухваћена одвојено, доведена у Британију на испитивање – а затим им је дозвољено да разговарају насамо, у соби која је прислушкивана.
Расправљали су зашто ракете још нису употребљене, говорећи да је нешто морало да пође по злу јер им је речено више од годину дана раније да ће оружје бити спремно за само неколико месеци.
– Па, ми смо негде близу Лондона, а нисмо чули никакав прасак, тако да се ништа није могло догодити – рекао је један од њих, сведочи Џоунс.
Џоунс се присетио и Чарлса Френка који је седео наспрам њега и који је одједном подигао поглед са извештаја о испитивању рекавши да ове ракете треба схватити озбиљно.
Британци су открили нацистички тајни истраживачки центар за В2 у Пенеминдеу, на острву близу балтичке обале, и бомбардовали га у августу 1943. После ваздушног напада нацисти су преместили тестирање, обуку и лансирно место за В2 ракету даље од Немачке. Изабрали су локацију источније, у Пољској, око 150 миља (240 км) јужно од Варшаве, заштићену шумским покривачем. Близна је сматрана толико стратешки важном да су је у наредним месецима посетили и Хитлер и архитекта Холокауста Хајнрих Химлер.
ФОТО: Shutterstock/Andreas WolochowИпак, постојала је мана на пробним В2 оружјима која је одложила њихово распоређивање за скоро годину дана. Већина њих се распадала у ваздуху, непосредно пре циља удаљеног 320 километара, близу реке Буг у источној Пољској. Посебан одред немачких војника био је стациониран тамо да прикупља комаде палих ракета ради анализе од стране научника.
– Главни недостатак ове нове локације био је то што локално цивилно становништво није било баш одушевљено немачким тајним оружјем које им пада с неба. Пољски покрет отпора замолио их је да покушају да сакупе олупине пре него што Немци стигну до њих – казао је 1977. наратор филма „Тајни рат“ Вилијам Вулард.
У мају 1944. једна В2 ракета пала је, релативно нетакнута, у мочварне обале реке Буг. Локални сељаци су је прекрили трском и позвали вођу пољског отпора, поручника Тадеуша Јакобског.
– Овде је ракета пала без експлозије. Немци је нису пронашли, и после неколико дана потпуно су престали да је траже. Ми смо затим извукли ракету на обалу, а тим стручњака дошао је из Варшаве да је растави – испричао је Јакобски Би-би-сију са самог места 33 године касније.
Делови су утоварени у вреће, које су сакривене испод поврћа и превезене на колицима до Варшаве мало коришћеним сеоским путевима – у сенци наоружаних партизана у шуми. Упркос сталним безбедносним контролама у пољској престоници, фрагменти ракете успешно су прокријумчарени у град, а међу научницима задуженим за анализу електронских компоненти био је и физичар, професор Јануш Грошковски. Због страха да би Гестапо могао да претреси његову лабораторију на универзитету, покрет отпора је одлучио да би приватни стан више одговарао за његов рад, и то стан немачког официра.
Фрагменти ракетног система ноћу су сакривени у један од официрових сопствених кофера.
– Пре моје посете, тај кофер је изнесен из собе официра у посебну собу припремљену за мене да обавим истраживање – испричао је Грошковски Би-би-бију.
Радио је сатима у малој соби, уз сталну опасност да се официр неочекивано врати.
– То се никада није догодило током мог боравка тамо. Агенти отпора пратили су немачког официра. Слушкиња га је телефоном питала шта жели за вечеру, да би се уверила да је у то време у својој канцеларији на аеродрому. Али ако би, на пример, рекао да је спреман да дође раније, ја бих нестао – рекао је Грошковски.
ФОТО: Shutterstock/Andreas WolochowПодвала у Варшави праћена је врхунски тајном операцијом за извлачење компоненти, под кодним именом Wildhorn III (или Операција Мост III). У ноћи 25. јула, РАФ-ов транспортни авион Дакота, опремљен додатним резервоарима за гориво како би омогућио лет од 18 сати, слетео је на напуштени аеродром близу пољског села Вал-Руда на територији окруженој немачким војним јединицама. Требало је да се утовари 19 кофера са кључним фрагментима В2, техничким нацртима и научним извештајима.
Обавештени о операцији путем шифрованих кодова емитованих преко Би-би-си радија, партизани су изашли из оближње шуме чим је Дакота слетела непосредно после поноћи. Међутим, када је терет утоварен, авион није могао да полети – точкови су му се заглавили у блатњавом тлу. Двапут је све истоварено, а покушавано је да се под точкове поставе слама и даске ради бољег пријањања. Неки партизани су голим рукама копали блато око точкова. У једном тренутку, команданти операције веровали су да ће морати да евакуишу путнике и спале авион. Посада је чак полила бензин по стајном трапу, али авион је ипак коначно успео да полети.
Храбар потез савезника омогућио је да једно од најстрашнијих оружја Трећег рајха буде извучено из нацистички окупиране Европе, управо испред носа немачке војске. В2 ракета безбедно је стигла у Лондон 28. јула 1944, а британска обавештајна служба почела је да анализира Хитлерово „чудесно оружје“.
– Преместити целу ракету било је непотребно и немогуће – В2 је тежила око 12,5 тона и била дуга 14 метара, али Пољаци су је педантно раставили тако да су сви битни делови укључени у лет назад за Британију – казао је Би-би-сију Гај Волтерс, историчар и аутор књиге „Крађа Хитлерове ракете“.
