За љубитеље кофеина или било кога ко током поподнева доживи пад енергије, питање колико касно у току дана треба пити кафу дуго је предмет расправа, пише немачка новинска агенција DPA, преноси Б92.
У зависности од тога колико рано неко устаје или попије своју прву шољицу кафе, препоруке се крећу од тога да се кафа не пије после поднева до тога да је не би требало пити након 15 часова.
Сматра се да испијање кафе касније током дана може довести до тога да ноћу не можете да заспите, без обзира на умор.
Научници разбили један од највећих митова о кафи
Међутим, према научницима са Медицинског универзитета у Вроцлаву у Пољској, проблем није у томе да ли кафа одлаже сан, већ шта се током ноћи дешава са мозгом под утицајем кофеина.
Истраживачки тим је утврдио да се ефекти не испољавају нужно кроз краће спавање или тешкоће са успављивањем. Уместо тога, квалитет ноћног одмора може бити нарушен јер кофеин изазива „плитак“ сан.
– Тело може да проведе осам сати у кревету, али мозак можда неће бити потпуно обновљен – поручују научници, позивајући се на податке добијене електроенцефалографијом (ЕЕГ), односно снимањем мождане активности.
– Људи често нису тога свесни – наводи се у саопштењу универзитета, уз објашњење да кафа различито утиче на људе у зависности од бројних фактора, укључујући године, метаболизам, физичку кондицију и ниво стреса.
– ЕЕГ нам омогућава да видимо не само да ли особа спава, већ и како спава њен мозак – рекла је професорка Доната Курпас.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Закључци истраживања указују на то да би свако ко жели да побољша квалитет сна требало да свом организму остави довољно времена да потпуно метаболише сав унесени кофеин пре вечери.
– Кофеин није ни добар ни лош. То је биолошки активна супстанца чији ефекти зависе од дозе, доба дана, узраста, начина живота, квалитета сна, нивоа стреса и индивидуалне осетљивости. – каже Курпас.
За неке људе јутарња кафа може бити подједнако ризична као што је за друге кафа непосредно пред спавање.
– Квантитативна ЕЕГ анализа открива суптилније промене, попут смањене активности спорих можданих таласа, што је важан показатељ дубине сна и његовог регенеративног ефекта – истакла је Доната Курпас, упозоравајући да такви ефекти могу проћи непримећено код људи који погрешно верују да су се добро наспавали.
