Необична фотографија настала код југозападне обале Енглеске приказује обичну хоботницу како се пипцима држи за леђа и пераје Рисовог делфина. Иако призор подсећа на неочекивано пријатељство две морске животиње, научници сматрају да је највероватније реч о сусрету предатора и потенцијалног плена.
Фотографију је снимио Бил Кулсон, учесник грађанске научне иницијативе Risso’s Dolphin Project. На њој се види хоботница Octopus vulgaris приљубљена уз делфина врсте Grampus griseus, као да на његовим леђима покушава да напусти место на којем је ухваћена, пише Наутилус.
Научници још не могу са сигурношћу да кажу шта се дешавало пре и после забележеног тренутка. Могуће је да је делфин покушао да ухвати хоботницу, а да се она у одбрани обавила око његовог тела. Подједнако је могуће да је необични „путник“ краткотрајно искористио животињу за кретање кроз воду, али то за сада остаје само претпоставка.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Сусрет је привукао пажњу стручњака јер се догодио у време када је у водама југозападне Енглеске забележено изузетно повећање броја хоботница. Загревање мора могло би да мења њихово кретање и доступност плена, а делфине који обично бораве у дубљим водама приближи обали.
Хоботнице привукле делфине ближе обали
Рисови делфини претежно се хране главоношцима, нарочито лигњама, али на њиховом јеловнику налазе се и хоботнице. Због тога научници не верују да фотографија приказује пријатељски сусрет, без обзира на то што хоботница на први поглед делује као да мирно путује на леђима делфина.
Ови делфини највећи део времена проводе у дубљим водама и ређе се приближавају обали. Хоботнице, са друге стране, чешће насељавају приобално подручје, каменито дно и пукотине у којима проналазе храну и заклон. Њихова велика бројност могла је да створи ново и лако доступно ловиште за делфине.
– Ове фотографије пружају фасцинантан увид у начин исхране Рисових делфина и у промене морске средине дуж наших обала – објаснио је Дош Симс са Универзитета у Ексетеру.
ФОТО: Screenshot/Instagram/rissosdolphinprojectОн је додао да је ова врста делфина тесно повезана са главоношцима и да оваква запажања помажу научницима да утврде како морски сисари реагују на промене у количини и доступности плена.
Фотографија је, према томе, више од необичног призора. Она може бити мали, али значајан доказ да се кретање животиња и односи међу врстама мењају заједно са температуром воде и условима у мору.
Највећа најезда хоботница за 75 година
Стручњаци наводе да се југозападна обала Енглеске суочава са највећим повећањем броја хоботница у последњих 75 година. Верује се да су многе животиње стигле из подручја Каналских острва и северне Француске, док су их више температуре на севернијим географским ширинама подстакле да прошире станиште.
Већи број хоботница представља обиље хране за Рисове делфине, али истовремено може да изазове проблеме у другим деловима морског екосистема. Хоботнице се хране раковима, јастозима и шкољкама, па њихово нагло ширење може да утиче на бројност тих врста.
Последице би могло да осети и локално рибарство, посебно заједнице које зависе од улова ракова и јастога. Научници зато не посматрају пораст популације хоботница као једноставно добру или лошу појаву. Реч је о промени која различитим врстама истовремено доноси нове прилике и нове опасности.
ФОТО: Screenshot/Instagram/rissosdolphinprojectЗагревање воде не значи да ће сваке године бити забележен исти број хоботница. Њихова бројност зависи и од доступности хране, морских струја, успешности размножавања и преживљавања младих јединки. Ипак, необично велики талас показује колико брзо морски свет може да одговори на промену услова.
Грађанска наука открива промене у мору
Истраживачи сада покушавају да утврде како ширење хоботница утиче на читав екосистем. За тај посао нису довољни само повремени научни изласци на море, јер је потребно прикупити што више података са великог подручја и током дужег периода.
Због тога важну улогу имају грађани – рибари, фотографи, посматрачи китова и делфина, власници пловила и људи који живе поред обале. Њихове фотографије, видео-снимци и подаци о месту и времену сусрета могу да помогну стручњацима да прате промене које би иначе остале непримећене.
Материјал који прикупљају волонтери често се објављује на профилима пројекта на друштвеним мрежама. Појединачна фотографија не може да пружи коначан одговор, али велики број снимака омогућава научницима да уоче обрасце у кретању, исхрани и понашању животиња.
– Снимци наглашавају и вредност грађанске науке, јер нам запажања волонтера помажу да створимо јаснију слику морског света широм југозапада – рекао је Симс.
За истраживаче је зато користан сваки поуздан доказ о појави делфина или хоботница, чак и када животиње нису спојене у овако необичном „загрљају“. Фотографија хоботнице на леђима делфина можда делује као бизарна анегдота из природе, али би могла да буде део много шире приче о мору које се загрева и животињама које покушавају да му се прилагоде.
