,

Мање бирократије у енглеском здравственом систему могло би да спречи хиљаде прераних смрти

ФОТО: Компас/Илустрација

Енглески здравствени систем (NHS) могао би да спречи до 20.600 смрти годишње и уштеди око 33 милијарде фунти уколико би смањио непотребну бирократију и боље користио постојеће ресурсе, показује нови извештај Фондације за здравље.

Истраживачи наглашавају да већа продуктивност не значи да лекари и медицинске сестре треба да раде брже или дуже. Циљ је да мање времена троше на застареле рачунарске системе, дуплиране извештаје и административне послове, а више на прегледе, дијагностику и лечење пацијената.

Према Гардијану, NHS би приближавањем резултатима најуспешнијих упоредивих здравствених система могао да спречи између 18.500 и 20.600 смрти од узрока који се могу лечити. Просечан број година које људи проведу у добром здрављу могао би да буде повећан за 2,5 до 4,5 година.

Извештај не тврди да се сви проблеми могу решити без додатног новца. Напротив, аутори упозоравају да су болнице годинама трпеле последице недовољног улагања у зграде, опрему и информационе системе. Ипак, сматрају да и у оквиру садашњег финансирања постоји велики простор за побољшање.

Где се губи време лекара

Запослени у NHS-у описали су систем оптерећен честим променама приоритета, великим бројем циљева и сталним захтевима за извештавање. Уместо праћења здравствених исхода, установе често морају да доказују да су испуниле низ административних процедура.

Лоши рачунарски системи додатно успоравају рад. Подаци се понекад морају уносити више пута, програми различитих установа нису међусобно повезани, а клиничко особље преузима административне послове јер нема довољно помоћних радника.

ФОТО: Компас/Илустрација

Последица није само незадовољство запослених. Када лекар део радног дана проведе попуњавајући обрасце, мање времена остаје за пацијенте, тумачење резултата и разговор о лечењу. Тако наизглед мала административна кашњења постају проблем читавог система.

Аутори зато предлажу уклањање непотребних контролних и извештајних обавеза, већу самосталност локалних здравствених установа и стабилније дугорочно планирање. Циљ није још једна велика реорганизација, већ промена услова у којима лекари и болнице раде.

Раније дијагнозе могле би да спасу хиљаде

Највећи простор за спречавање смрти постоји у ранијем откривању рака, повишеног крвног притиска и дијабетеса. Све три групе болести могу дуго да напредују без јасних симптома, па исход лечења у великој мери зависи од благовремене дијагнозе.

Боље организовани превентивни прегледи и бржа размена података између породичних лекара, лабораторија и болница могли би да смање број пацијената који у систем улазе тек када је болест узнапредовала. То би смањило и трошкове, јер је рано лечење најчешће једноставније од дуготрајне болничке неге.

ФОТО: Компас/Илустрација

Продуктивност се зато не мери само бројем обављених прегледа. Важније је да ли систем проналази болест на време, да ли пацијент брзо стиже до специјалисте и да ли добија терапију пре појаве озбиљних компликација.

AI није замена за улагање

Извештај препоручује приступ „тестирај и учи“, којим би се успешна технолошка решења најпре испробала у мањем броју установа, а затим проширила на читав систем. AI би могао да помогне у анализи снимака, заказивању и препознавању пацијената са повишеним ризиком.

Међутим, технологија не може да надокнади недостатак скенера, болничких просторија, медицинских сестара и административне подршке. Увођење новог софтвера у установу са застарелим рачунарима може чак да створи додатни посао уместо очекиване уштеде времена.

– Проблем није у недостатку посвећених и способних људи или добрих идеја, већ у томе што NHS није постављен тако да остварује трајан раст продуктивности – оценила је ауторка извештаја Анита Чарлсворт.

Предложена реформа зато подразумева комбинацију мање бирократије, боље опреме, дугорочних инвестиција и већег поверења у медицинско особље. Ако се продуктивност буде схватала као бољи исход за пацијента, а не као захтев да преоптерећени радници раде још више, NHS би могао истовремено да сачува новац и животе.

Мање лекара, кревета и дијагностичке опреме

Поређење са другим развијеним земљама показује да проблем енглеског здравства није само у организацији. У Великој Британији на 1.000 становника долази 3,4 лекара, док је просек OECD-а 3,9.

ФОТО: Компас/Илустрација

Још већи јаз постоји код болничких капацитета: Британија има 2,4 кревета на 1.000 становника, у поређењу са просеком од 4,2. На милион становника долази свега 19 CT, MRI и PET уређаја, док је просек OECD-а 51. Зато стручњаци упозоравају да административне реформе саме по себи неће бити довољне без улагања у особље, болнице и савремену опрему.