Енергетска криза на Западном Балкану: Соса открива реалне трошкове мера за ублажавање

Шеф канцеларије ММФ-а за Западни Балкан Себастијан Соса изјавио је данас у Београду да су мере за ублажавање енергетске кризе коштале Западни Балкан и земље централно-источне Европе око 0,4 одсто бруто домаћег производа.

— То је умерено, али наравно то зависи од тога колико дуго владе задрже те мере. Што дуже трају, то је већи фискални трошак. Такође зависи и од кретања цена енергије, ако цене остану високе дуже време, трошак ће свакако бити већи — рекао је Соса на панелу „Фискална политика и финансирање одрживог развоја”, који се одржава у оквиру Светског конгреса економиста.

Соса је указао да оптимални фискални одговор треба да зависи од фискалног простора сваке земље.

— Нису све земље у истој позицији. Многе европске земље већ су биле под притиском високих фискалних дефицита и јавног дуга, као последица претходних пакета подршке током пандемије и претходног енергетског шока — каже Соса.

Сматра да државе треба да наставе са мерама подршке домаћинствима и компанијама, али водећи рачуна да не повећају укупне дефиците, односно уз компензаторне мере.

ФОТО: TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Његов савет је да енергетске мере подршке буду добро циљане, односно да подрже само најугроженије делове становништва и компанија.

Други савет је да те мере буду привремене, јер је у питању енергетски шок који долази споља и неће бити трајан.

— Трећи савет је био да не нарушавају ценовне сигнале. Мислим да је занимљиво осврнути се на енергетски шок из 2022. године, јер он даје добру референцу за оно што се сада дешава. Тада су широм Европе владе имплементирале велики број мера, а чак 75 одсто тих мера није било циљано или су нарушавале ценовне сигнале — казао је Соса.

Те мере су тада, како каже, биле на нивоу од око 2,5 одсто БДП-а.

— Нажалост, и у овом новом енергетском шоку видимо сличне обрасце. У Западној Европи око 70–72 одсто мера је поново или нециљано или нарушава ценовне сигнале, док је у Централној и Источној Европи тај удео још већи, око 80–85 одсто — навео је Соса.

Светски конгрес економиста почео је у понедељак, а током пет дана окупиће око 1.000 учесника из више од 80 земаља, међу њима су и три добитника Нобелове награде за економију.

Тема овогодишњег конгреса је „Супротстављене визије света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији”.

Организатори су Међународна економска асоцијација (ИЕА) и Савез економиста Србије уз подршку генералних спонзора AIKBank и Delta Holdinga и покровитељство Владе Србије.

Савез економиста Србије је од 2012. године пуноправни члан ИЕА и уједно једини представник Србије у овој организацији.