Мали: Јавни дуг СРБ 43,7% БДП, добра фискална политика главни алат у кризним временима

ФОТО: TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас на 21. Светском конгресу економиста у Београду да јавни дуг Србије износи око 43,7 одсто БДП-а док је просек у еврозони 88,89 одсто и поручио да је добра фискална политика главни алат за постизање стабилности у кризним временима.

Мали је истакао да Србија захваљујући фискалној отпорности има резерве од скоро пет милијарди евра на рачуну и да увек може брзо да реагује уколико је то потребно.

— Ако погледате шта се данас дешава у свету, посебно у Европи, не мислим да говоримо о привременој кризи. Говоримо о трајној промени економског окружења. Фискална политика као главни алат који свака влада има је кључни инструмент у решавању свих проблема које таква трајна промена економског окружења носи са собом — рекао је Мали на панелу „Фискална политика и финансирање одрживог развоја” (Fiscal Policy and Financing of Sustainable Development), у Сава центру.

Он је тако одговорио на питање да ли Европа улази у нову фазу када би фискална политика требало у суштини трајно да се прилагоди националној безбедности, енергетској отпорности, климатским променама, индустријској конкурентности, све у исто време.

— Будимо само отворени. Говоримо о демографским променама. Говоримо о климатским променама. Говоримо о технолошким иновацијама, вештачкој интелигенцији, изазовима који, знате, иду уз то. Говоримо о геополитичким сукобима, различитим ратовима. Говоримо о регионализацији, а не о глобализацији. Говоримо о енергетској ефикасности и инвестицијама. Знате, читав низ различитих изазова којима се треба бавити истовремено. И као министар финансија не мислим да заправо говоримо само о фискалној политици, као што су дефицити или однос јавног дуга према БДП-у или било шта друго што је важно. Мислим да говоримо о фискалној отпорности — рекао је Мали.

ФОТО: TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ
Светски конгрес економиста у Београду – Панел: Фискална политика и финансирање одрживог развоја

Поручио је да је фискална отпорност инструмент који свака влада треба да има да би се, како је рекао, позабавила свим проблемима и изазовима који су пред нама.

— Ако погледате, на пример, случај Србије, само да вас подсетим, 2020. године, када се догодио ЦОВИД, били смо прва земља у континенталној Европи која је обезбедила све четири вакцине нашим грађанима бесплатно. Дакле, брзо смо реаговали, показали отпорност. Истовремено, подржали смо нашу економију милијардама и милијардама евра, тиме штедећи, знате, мала предузећа и запосленост. Када се десио сукоб у Украјини 2022. године, поново смо реаговали веома одговорно и успели смо да обезбедимо енергетску безбедност за целу земљу, за предузећа, за пословне људе, а такође и за домаћинства, чиме смо поново показали колико смо отпорни. И успели смо то да урадимо инструментима који су нам били на располагању — истакао је Мали.

Он је говорећи о резервама Србије рекао да наша земља данас има скоро пет милијарди евра на рачуну, као готовински део.

— Ако треба, увек можемо брзо да реагујемо. Истовремено, имамо однос јавног дуга и БДП-а од око 43,7 одсто, а просек за еврозону је 88,89 одсто. Дакле, поново говоримо о стабилности, а кључ је одржати макроекономску стабилност, обратити пажњу на своје дефиците, али и осигурати да можете користити отпорност и фискални простор и инструменте које имате на располагању да бисте се суочили са свим изазовима. Кључ је да наставите да растете, јер, знате, свака економија мора да расте — истакао је Мали.

Отварању 21. Светског конгреса економиста у Сава центру, који се одржава од 22. do 26. јуна, присуствовао је и председник Србије Александар Вучић.

Конгрес ће окупити више од 1.000 учесника из око 80 земаља укључујући и добитнике Нобелове награде и током пет дана биће организовано 12 пленарних сесија и пленарних панела, као и више од 200 паралелних панела.

Међу кључним темама 21. Светског конгреса економиста биће будућност глобализације и питање да ли се тај процес завршава или се наставља у новим облицима.

После готово 20 година, овај најзначајнији светски догађај у економској струци враћа се у Европу, а по први пут ће бити организован у региону југоисточне Европе.

Међу учесницима су и три добитника Нобелове награде за економију: Жан Тирол са Тулушке економске школе, Естер Дифло са Универзитета Масачусетс и Ерик Маскин са Харварда.

Тема овогодишњег конгреса је „Супротстављене визије света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији”.

Организатори су Међународна економска асоцијација (ИЕА) и Савез економиста Србије, под покровитељством Владе Србије.