„Трговина постаје оружје”: Дени Родрик открио три могућа сценарија за светску економију

Један од најутицајнијих савремених економиста за глобализацију, индустријску политику и развој Дани Родрик са Харвард универзитета изјавио је данас, на 21. Светском конгресу економиста у Београду, да ћемо ако геополитика постане доминантан оквир у свету, од три могућа сценарија, имати веома „ружан” економски поредак.

Родрик је рекао да се налазимо у транзицији између три могућа сценарија — доброг, лошег i ружног и да није баш јасно у ком правцу сада идемо.

— Када говоримо о будућности глобалног економског поретка у смислу доброг, лошег и ружног. Дакле, постоје три могућа сценарија. Лош, мислим, је нека врста повратка у међуратни период — повратак екстремном билатерализму и колапсу трговине. Не мислим да ће се то догодити. Мислим да је светска економија превише интегрисана. Цена би била превисока, тако да уколико не дође до великог шока и великог глобалног геополитичког сукоба, не мислим да је лош сценарио вероватан — рекао је Родрик на пленарном панелу „Нови глобални економски поредак” (НГЕП) у Сава центру.

Како је рекао, „ружни” сценарио је, са друге стране, много вероватнији.

— Ружни сценарио је онај у коме имамо све више геополитичких тензија широм света, које доминирају размишљањем креатора политике о светској економији. И постају примарни начин на који креатори политике размишљају о међународној економији. Са друге стране, ми економисти увек размишљамо о добицима од трговине као о позитивном збиру. Геополитика је увек нулти збир. Све што ја добијем, неко други губи и обрнуто. Зато мислимо да почнемо да размишљамо о томе. Ако геополитика постане доминантан оквир, онда економска интеракција постаје оружје — рекао је Родрик.

ФОТО: WWW.YOUTUBE.COM/Printscreen

Не очекује да ће у том случају доћи до колапса глобалног економског поретка, али да бисмо имали, како је навео, веома „ружан” економски поредак.

Напомиње да постоји и „добар” сценарио који види као неку врсту повратка духу „бретонвудске ере”.

— Где мислим да је постојало много уравнотеженије разумевање приоритета међународног економског развоја, међународне социјалне кохезије односно домаћих економских проритета и захтева међународне економије. Нека врста веће равнотеже између домаћих и међународних агенди, које мислим да карактеришу бретонвудски период. Дакле, у зависности од тога на којој страни кревета се пробудим, мислим да ли ћу завршити у ружном или у добром сценарију, али у сваком случају мислим да смо у тренутку транзиције и није баш јасно у ком правцу идемо — рекао је Родрик.

Отварању 21. Светског конгреса економиста у Сава центру, који се одржава од 22. до 26. јуна, присуствовао је и председник Србије Александар Вучић.

Конгрес је окупио више од 1.000 учесника из око 80 земаља укључујући и добитнике Нобелове награде и током пет дана биће организовано 12 пленарних сесија и пленарних панела, као и више од 200 паралелних панела.

Међу кључним темама 21. Светског конгреса економиста су будућност глобализације и питање да ли се тај процес завршава или се наставља у новим облицима.

После готово 20 година, овај најзначајнији светски догађај у економској струци враћа се у Европу, а по први пут ће бити организован у региону југоисточне Европе.

Међу учесницима су и три добитника Нобелове награде за економију: Жан Тирол са Тулушке економске школе, Естер Дифло са Универзитета Масачусетс и Ерик Маскин са Харварда.

Тема овогодишњег конгреса је „Супротстављене визије света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији”.

Организатори су Међународна економска асоцијација (ИЕА) и Савез економиста Србије, под покровитељством Владе Србије.