Човечанство би могло да не дочека 2100. годину: Научници издвојили две највеће претње

Човечанство би до 2100. године могло да се суочи чак и са изумирањем услед злонамерне употребе вештачке интелигенције или нуклеарног сукоба, показује нова глобална процена ризика.

Ове две опасности налазе се на врху листе од 17 великих претњи по здравље људи у наредних 75 година. Међу њима су и смањење помоћи коју издвајају богате земље, климатска криза и неухрањеност деце.

Стручњаци окупљени у Лансетовој комисији за глобалне претње здрављу у 21. веку наводе да су све ове опасности међусобно повезане и да се зато морају решавати истовремено. Ипак, наглашавају да за сваку од њих постоје реалне могућности за деловање.

– Одлуке које лидери доносе данас обликоваће здравље и благостање следеће генерације – рекао је професор Кристофер Мари, копредседавајући комисије и директор Института за здравствену метрику и евалуацију Универзитета у Вашингтону, пише Гардијан.

Да би утврдила које претње носе највећи ризик, комисија је проценила колико би година здравог живота човечанство могло да изгуби услед болести, инвалидитета или преране смрти које би свака од њих могла да изазове ако се садашњи трендови наставе. За то је коришћена мера позната као DALY, односно број година здравог живота изгубљених због болести, инвалидитета или преране смрти.

– Злонамерна употреба вештачке интелигенције, укључујући биолошко оружје, као и нуклеарни сукоб који би могао да изазове масовну глад, носе ризик од изумирања у наредних 75 година – наводи се у извештају.

Иако је вероватноћа таквих сценарија и даље мала, њихове последице могле би да буду фаталне. У случају нуклеарног сукоба, огромне количине честица могле би да доспеју у горње слојеве атмосфере, блокирају сунчеву светлост и изазову масовну глад. Други сценарио подразумева употребу биолошког оружја створеног уз помоћ вештачке интелигенције.

У уводнику Лансета објављеном уз извештај упозорава се на размере могућих последица.

– Ако би се ови ризици остварили, размере штете донеле би човечанству апокалипсу – наводи се у уводнику.

ФОТО: Shutterstock/SWKStock

Листа претњи далеко је дужа

Међу ризицима који би могли да доведу до кумулативног губитка више од милијарду година здравог живота, због чега су сврстани међу „велике катастрофалне претње“, налазе се и загађење ваздуха, отпорност микроорганизама на лекове, неухрањеност деце и климатске промене.

На листи су и конвенционални оружани сукоби, смањење међународне помоћи, прекомерна употреба алкохола, висок крвни притисак, неједнакост прихода, низак ниво образовања, пандемије природног порекла, гојазност, лоше ментално здравље, пушење и здравствени проблеми повезани са старењем.

Да би се нека претња нашла на листи, није било довољно само да потенцијално може да доведе до великог губитка година здравог живота. Истраживачи су узимали у обзир и то да ли постоје могућа решења којима би њене последице могле да се спрече или ублаже.

Ибрахим Абубакар, члан комисије и професор епидемиологије заразних болести на Универзитетском колеџу у Лондону, наглашава да циљ извештаја није ширење страха.

– Нисмо кренули од става: „Погледајте, желимо да вас уплашимо, човечанству прети толико и толико опасности“. Полазимо од тога да, ако данас доносите политичке одлуке, било на глобалном мултилатералном или националном нивоу, ово су потенцијалне претње са којима бисте могли да се суочите и ово су размере промена које можете да постигнете ако делујете – рекао је Абубакар.

ФОТО: Компас/Илустрација

Одлуке данас одредиће последице до 2100. године

Према извештају, ограничавање глобалног загревања на око 1,8 степени Целзијуса, уместо да се дозволи раст температуре од 4,4 степена, могло би да спречи губитак 1,89 милијарди година здравог живота. Истраживачи су за сваку од претњи моделирали најповољнији и најнеповољнији сценарио.

У регионима са вишим приходима доминантне претње представљају незаразне болести и стања, међу којима су гојазност и проблеми са менталним здрављем. У сиромашнијим регионима велики део губитка здравих година живота повезан је са проблемима као што је низак ниво образовања.

Бројне велике земље које финансирају међународну помоћ, међу којима су Сједињене Америчке Државе и Велика Британија, током протекле године најавиле су велика смањења издвајања.

Комисија процењује да би урушавање међународног система здравствене помоћи или његово драстично смањење до 2100. године могло да доведе до губитка чак 1,5 милијарди година здравог живота. Готово 70 одсто тог терета пало би на подсахарску Африку, која је истовремено најтеже погођена неухрањеношћу деце.

Комисију чини 35 стручњака, а њени налази биће представљени на Светском здравственом самиту у Берлину. Процена ће бити ажурирана сваке године како би се поново размотрило 17 идентификованих претњи и укључили нови подаци, као и опасности које се у међувремену појаве.

Аутори позивају светске лидере да делују пре него што се ови ризици претворе у кризе. Међу мерама које предлажу су улагања у технолошке иновације и јачање здравствених система.

– Када смо пре три године започели овај процес, мислили смо да постоје три велике претње: сукоби, климатске промене и пандемије. Испоставило се да постоји много већи број опасности о којима морамо да размишљамо и владе заиста морају да издвоје новац и људе за предвиђање, спречавање и припрему за овај много шири спектар претњи – рекао је Мари.