Смеђи патуљци, небеска тела која никада не успеју да постану праве звезде, нашли су се у средишту једног од најимпресивнијих снимака свемирског телескопа Џејмс Веб. Огромна слика приказује космичку прашину, младе звезде и процесе њиховог настанка, али иза спектакуларног призора крије се важно откриће – најлакши смеђи патуљци које су астрономи до сада уочили.
Оригинална фотографија има 30.866 пута 38.204 пиксела, односно око 1,8 милијарди пиксела, а приказује део свемира широк приближно пет светлосних година. Реч је о региону IC 348, удаљеном око 1.000 светлосних година од Земље, у сазвежђу Персеја.
IC 348 је добро познато „породилиште“ звезда. На снимку се младе звезде виде као јарке плаве тачке окружене светлосним крацима. Ти краци нису стварне структуре око звезда, већ последица оптике телескопа Џејмс Веб, преноси Nautilus.
ФОТО: NASA/TwoPointO Media/ProfimediaСадржај:
Смеђи патуљци главна су мета посматрања
Иако снимак привлачи пажњу изгледом, његов главни научни циљ јесте потрага за смеђим патуљцима. Смеђи патуљци, познати и као „неуспеле звезде“, небеска су тела која немају довољно масе да покрену стабилну фузију водоника. То су објекти који никада не достигну довољну температуру да би у њиховом језгру започела стабилна фузија обичног водоника у хелијум.
Џејмс Веб је у области IC 348 сада идентификовао смеђе патуљке са масом која одговара маси само два Јупитера. То су најлакши објекти ове врсте икада уочени и знатно су лакши него што су теоријски модели предвиђали.
Њихова маса износи мање од 0,2 одсто масе Сунца, због чега откриће отвара нова питања о томе где заправо пролази граница између најлакших звезданих тела и најмасивнијих планета.
ШТА ЈЕ СМЕЂИ ПАТУЉАК
Смеђи патуљак је небеско тело чија се маса налази између масивних планета и најмањих звезда. Може да настане колапсом облака гаса и прашине, слично звезди, али не сакупи довољно материјала да би у његовом језгру започела стабилна фузија обичног водоника. Зато временом остаје релативно хладан и слабог сјаја.
Ипак, смеђи патуљци нису једноставно велике планете, јер начин њиховог формирања може више да подсећа на настанак звезда. Откриће примерака са масом од само два Јупитера додатно компликује границу између ове две групе небеских тела.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаКако Џејмс Веб види хладне и тамне објекте
Снимак је направљен инструментом NIRCam, односно блискоинфрацрвеном камером телескопа Џејмс Веб. Она може да региструје веома слабе сигнале који стижу са смеђих патуљака, иако су они много хладнији и тамнији од младих звезда у њиховој околини.
На фотографији у уобичајеној резолуцији смеђи патуљци практично се не могу уочити. Потребни су снимак у пуној резолуцији и искусно око да би се разликовали од мноштва других извора светлости.
Управо је способност Џејмса Веба да посматра свемир у инфрацрвеном делу спектра пресудна за проналажење оваквих слабих и хладних тела.
Граница између звезда и планета постаје све нејаснија
Смеђи патуљци понекад се називају „неуспелим звездама“ јер немају довољно масе да започну стабилну фузију водоника. Нова запажања, међутим, показују да је граница између звезда и планета много сложенија него што тај поједностављени назив сугерише.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Један од новооткривених, изузетно лаких смеђих патуљака показује знаке диска материјала који се формира око њега. Такав диск додатно замагљује поделу између планетарних и звезданих процеса, јер се сличне структуре јављају и око младих звезда.
Откриће би зато могло да утиче на постојеће моделе настанка звезда и помогне научницима да боље разумеју зашто неки објекти прикупе довољно материјала да постану звезде, а други остану испод тог прага.
У истом пољу рађају се нове звезде
У горњем десном делу огромног снимка налази се и група протозвезда које још прикупљају прашину и материјал из околине. Неке од њих избацују снажне млазеве гаса и прашине који могу бити уочљивији од самих протозвезда.
Такве структуре називају се Хербиг–Харо објекти и на снимцима изгледају као светле, готово праве траке боје. Настају када млазеви материјала из младих звезда ударе у околни гас и прашину.
Једна фотографија тако истовремено приказује више различитих исхода стварања небеских тела – од протозвезда које тек расту до смеђих патуљака који никада неће постати праве звезде. Управо зато овај огромни звездани пејзаж за астрономе представља много више од спектакуларне фотографије.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаШТА СУ ХЕРБИГ–ХАРО ОБЈЕКТИ
Хербиг–Харо објекти су светле структуре које се јављају око веома младих звезда. Док протозвезда прикупља материјал из околног облака, део гаса и прашине може да буде избачен у уским и брзим млазевима. Када ти млазеви ударе у околни међузвездани материјал, гас се загрева и почиње да светли.
На снимцима се зато виде као јарке траке или мрље, понекад упадљивије од саме протозвезде која их ствара. Њихово проучавање омогућава астрономима да прате најраније фазе развоја звезда и процесе који се одигравају док оне још сакупљају своју масу.
ФОТО: Компас/Илустрација


