Србија мора отворено да разговара о ратовима деведесетих, хашким пресудама и европским интеграцијама, изјавила је данас некадашња министарка за друштвени дијалог Гордана Чомић и оценила да питање односа Србије са ЕУ, Русијом, Кином, као и питање АП Косова и Метохије, показују колико је дијалог неопходан за напредак друштва.
– Европска унија значи дефинисање проблема, суочавање са њима и проналажење решења. Све те теме одлична су илустрација колико нам је дијалог потребан као алат демократије – поручила је она за К1 телевизију.
Коментаришући критике из ЕУ након сахране генерала Ратка Младића и отказане посете европске комесарке за проширење Марте Кос, Чомићева је рекла да стратегија „поповања“ Србији неће дати резултате и поручила да, уколико представници ЕУ желе да виде шта људи у Србији заговарају и чему се противе, онда морају да дођу овде и користе формате дијалога којима ЕУ располаже.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Европски званичници да разговарају и са противницима интеграција
Како је навела, европски званичници требало би да разговарају управо са онима који не подржавају европске интеграције, како би објаснили због чега они сматрају да је ЕУ добра.
Говорећи о сарадњи Србије са Хашким трибуналом, Чомићева је подсетила да је Србија, поред испуњавања критеријума за европске интеграције, имала и обавезу сарадње са Хагом и оценила да у Србији данас највећи проблем представља одсуство унутрашњег дијалога о догађајима из деведесетих.
– Имамо апсолутан недостатак дијалога у нашем друштву, разговора нас са нама и о нама. Морамо да разговарамо о ономе што се догодило у епохи пре нас и о томе како да спречимо да последице тих догађаја оптерећују време у којем живимо и генерације које долазе – истакла је она.
Чомићева је оценила да је веома лоше што се политички актери у Србији тешко договарају чак и када имају сличан однос према власти и напоменула да је отпор према дијалогу, као основном алату којим друштво напредује, „велико друштвено зло“.
ФОТО: klenger/ShutterstockИзборне радње почињу након формалног расписивања
Осврћући се на најаву председника Србије Александра Вучића да ће ванредни парламентарни избори бити одржани 25. октобра, Чомићева је рекла да након формалног расписивања ванредних парламентарних избора почињу изборне радње, од објављивања образаца за прикупљање потписа до пријављивања изборних листа и додала да председник Републике, на основу образложеног предлога Владе, распушта Народну скупштину и расписује изборе.
– Од тог тренутка почиње изборна кампања. Републичка изборна комисија објављује формуларе за прикупљање потписа, почиње формирање сталних бирачких одбора, а листе се пријављују темпом којим буду прикупљани потписи – објаснила је она и додала да ће се изборне радње одвијати према измењеним правилима, усвојеним и на основу препорука ОДИХР-а.
Говорећи о избору датума за одржавање избора, Чомић је оценила да се још раније могло очекивати да избори буду одржани до краја 2026. године и додала да је сам датум одређен у складу са постојећим околностима.
ФОТО: PX Media/ShutterstockПолитичке странке и грађани могу поднети листе
На питање ко може да поднесе изборну листу, Чомићева је објаснила да изборну листу могу да поднесу политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана, напоменувши да не може да постоји коалиција између политичке странке и групе грађана.
Према њеним речима, може да постоји коалиција политичких странака, док се група грађана формира након расписивања избора и одређује овлашћеног представника који подноси листу.
Како је додала, група грађана може да има мали број оснивача, али за учешће на изборима мора да прикупи законом прописан број потписа.
Чомићева је истакла да коалициони споразум мора јасно да одреди и начин поделе средстава која се добијају на основу освојених посланичких мандата, односно да расподела не може да буде препуштена нечијој доброј вољи, већ да она мора унапред да буде јасно дефинисана коалиционим договором.
ФОТО: Adil Ahamed Adil/Shutterstock/IlustracijaСлоган одражава политички идентитет
Када је реч о предизборним слоганима, Чомићева је рекла да они и даље представљају важан део политичког идентитета и додала да политичка странка тражи слоган који повезује њен имиџ, идентитет и садржај политике.
Добар слоган може да укаже и на оно што ће странка да заступа након избора, изјавила је она и подсетила на слогане који су повезивали европске интеграције, Србију и Косово, наводећи да су такве поруке покушавале да обједине ставове који се у јавности често доживљавају као супротстављени.
– Процесни слоган не говори само шта ће неко радити у години након избора, већ указује на дугорочнији политички правац – поручила је Чомићева.
