Бранко Бранковић за Компас: Комшијска офанзива

Док се из суседства ређају ултиматуми новој власти у Србији, некадашњи амбасадор Бранко Бранковић оцењује да је реч о јефтиној представи и паничном покушају заташкавања сопствене историје

Поводом оштрих захтева који су из региона стигли одмах након изборних резултата у Србији, некадашњи амбасадор Србије у УН и каријерни дипломата Бранко Бранковић за Српски недељник Компас оцењује да га овакав развој догађаја нимало не изненађује, истичући да се иза те наводне бриге за европски пут заправо крију дубока паника, страх и очајнички покушај да се сопствена мрачна историјска прошлост сакрије иза притисака на Београд.

Према његовим речима, главну реч у овој оркестрираној политичкој игри воде Хрватска и Словенија, које упорно инсистирају на доношењу вештачких закона и наметању лажних наратива како би обавиле маглом оно што је одавно требало да буде цивилизацијски рашчишћено. Уместо искреног и суштинског дијалога, наши суседи отварају питања ревизије архива и фалсификовања историјских чињеница, док се истовремено грчевито суочавају са сопственим неразрешеним проблемима повампирења фашизма, што се, према виђењу дипломате, више не може сакрити ни на спортским стадионима, ни на јавним концертима и политичким скуповима.

– То што наши суседи, а зна се да су ту коловође Хрватска и Словенија, инсистирају на доношењу некаквих закона који треба да обавију маглом неке ствари које су одавно већ превазиђене, говори о њиховој паници. Поставља се много озбиљније питање: хоће ли они, на челу са Хрватском, да отворе све могуће архиве везане за НДХ и владавину фашизма у Хрватској? – реторички пита Бранковић.

Он даље аналитички указује на то да ова добро осмишљена политичка парада и притисци на нову власт у Београду заправо служе као класичан механизам одбране и скретања пажње међународне јавности. По његовом мишљењу, регионални центар моћи уочио је да нова администрација у Србији може да има већи маневарски простор и више симпатија код кључних фактора унутар Европске уније, али тиме постају само лака мета за остваривање наметнутих политичких циљева.

– Због тога се иде на превентивно подизање тензија и наметање ултиматума, како би се предухитрила било каква оштрија и објективнија реакција Европске уније на свакодневно толерисање усташтва, ревизионизма и масовног заташкавања злочина почињених током Другог светског рата у сопственом дворишту. Кроз претње и условљавања, они покушавају да обрну улоге и наметну сопствену доминацију у тренутку када би заправо требало да полажу рачуне за сопствену мрачну прошлост – тврди Бранковић.

ФОТО: YOUTUBE/Tanjug TV/Printscreen

Дневна демагогија

Када је реч о учесталим и бучним претњама из Загреба и Љубљане да ће искористити механизам вета и блокирати европске интеграције Србије под овим или оним изговором, наш саговорник одбацује такве најаве као потпуно нереалне, површне и намењене искључиво за унутрашњу политичку употребу и дневну демагогију.

– Све те претње, пре свега Хрватске, а и Словеније, да ће из ових или оних разлога да ставе вето на улазак Србије у ЕУ, потпуно су неосноване. Они су у суштини другоразредни кад је у питању доношење крупних одлука у Европској унији. Ако би велики пресудили и одлучили да приме Србију, онима који прете ветом би само кратко поручили оно што Далматинци кажу: ’Ви сте мали од палубе, стисните се у ћошак’ и на томе би се завршило –тврди Бранковић.

Поставља се питање хоће ли они, на челу са Хрватском, да отворе све могуће архиве везане за НДХ и владавину фашизма

У наставку анализе актуелних спољнополитичких прилика, каријерни дипломата категорички одбацује сваку тезу да су суседне државе у изборној промени власти у Србији преозбиљно виделе историјску шансу да остваре дугорочне геополитичке циљеве, већ понавља да је реч о кратковидим потезима и паничном маневру скретања фокуса са горућих домаћих проблема, попут систематског игнорисања и прећуткивања страшних страдања у Јасеновцу, непризнавања геноцида и отвореног подстицања екстремизма. Ти потези су, према његовој оцени, чак и наивни са правне и међународне тачке гледишта, јер од њих у пракси неће остати апсолутно ништа.

– Они су видели прилику да заташкају оно што су сами радили. То остаје главни циљ, покушај да се једном засвагда склони фокус са Јасеновца, који они уопште не признају, као и са концерата на којима се велича усташтво и инцидената на фудбалским утакмицама. Тим потезима очајнички покушавају да одврате искрену пажњу Европске уније са сопственог дворишта и усмере је на Србију – указује Бранковић.

Без политичке тежине

Иако су такве процене из суседства правно неутемељене и осуђене на пропаст, некадашњи амбасадор Србије у УН наглашава да ни укупну ситуацију са Косовом и Метохијом, као ни брзе изјаве и захтеве који стижу из Приштине, никако не треба посматрати кроз исту визуру нити тим политичким актерима давати било какву озбиљну тежину на широј међународној сцени.

За њега је то потпуно другачија категорија политичког деловања која нема капацитет да утиче на стратешке процесе.

– Немојте уопште да поредимо било шта што је везано за Косово са Хрватском, Словенијом и Европском унијом. Косово нема ту политичку тежину. Можете од Куртија очекивати да на овај или онај начин покушава да привуче пажњу, али њих треба једноставно игнорисати. Шта год да раде или говоре, они нису субјекат који самостално одлучује и немају никакве реалне механизме да спроведу своје захтеве на међународној сцени, на којој практично и не постоје – каже Бранковић.

Као тачку на регионални мозаик нових притисака, саговорник Компаса се осврнуо и на прилично недефинисане, мекше сигнале и изјаве званичника из Подгорице који су у отопљавању билатералних односа са Србијом наводно препознали своју шансу, оцењујући да је за било какве озбиљније закључке и анализе таквих ставова у овом тренутку још увек рано, те да се све мора доказати искључиво кроз конкретне потезе на терену.