Српске пумпе мирне усред глобалне енергетске кризе

Дизел је све више у фокусу актуелне енергетске кризе, али његова прича је далеко шира од цене коју плаћамо на пумпама. Док Србија покушава да ублажи последице глобалне кризе која погађа и остатак света, пред њом стоји један специфичан изазов: питање будућности НИС-а

Ако су нас последњи месеци нечему научили, то је да о енергетској кризи судимо на основу онога што видимо: по цени горива на пумпама и барелу нафте о којем читамо у медијима.

Међутим, дубину и размере једног поремећаја вероватно најбоље открива оно што остаје након непосредне кризе, као и време које је потребно да се систем опорави и врати у стање у којем је био пре ње.

Ако је веровати процени извршног директора саудијске нафтне компаније „Арамко“ Амина Насера, обнављање глобалних залиха нафте и горива, потрошених током актуелне кризе, могло би да потраје две године, чак и након отварања Ормуског мореуза.

Како је „Ројтерс“ пренео, Насер је на конференцији Energy Intelligence у Лондону рекао да је од почетка рата на Блиском истоку изгубљено скоро три милијарде барела понуде нафте, док је из резерви до сада повучено око милијарду барела.

„Све док Ормуски мореуз не буде у потпуности отворен и док се не обнови поверење, сурова реалност је да ће притисак на оба краја ланца снабдевања наставити да расте. Иако је несташица нафте озбиљан проблем, цене нафтних деривата порасле су још наглије“, изјавио је Насер. Ови подаци потврђују упозорења светских стручњака који месецима указују на то да ће енергетске последице актуелне кризе трајати знатно дуже од самог рата на Блиском истоку.

ТРЖИШТЕ ДИЗЕЛА

Место на којима су ти поремећаји тренутно највидљивији јесте тржиште дизела, који је претекао бензин и постао најскупље гориво у Европи.

Његова просечна цена на бензинским пумпама широм Европске уније достигла је рекордних 2,24 евра по литру, што представља велики скок у односу на 1,59 пре почетка рата на Блиском истоку.

Међутим, раст цене дизела није само прича о томе колико ће возачи више плаћати пун резервоар на пумпама. Реч је о гориву чија се цена прелива у трошкове производње и транспорта, а самим тим и у цене великог броја производа и услуга јер је важан шраф друмског саобраћаја и важан фактор функционисања дела привреде.

Међународна агенција за енергију (IEA) процењује да је производња дизела у Русији сада готово 30 одсто нижа него током 2025. године

Главни узрок јесте поремећај глобалног снабдевања којем је допринело неколико фактора: рат на Блиском истоку који је пореметио енергетске токове кроз Ормуски мореуз, блокада саудијског извоза у Црвеном мору, украјински напади на руске рафинерије, ниске залихе у САД, као и руско ограничавање извоза дизела. Дуготрајни сукоби на Блиском истоку и између Русије и Украјине остављају последице далеко ван ратних зона, па се питање више не своди само на то да ли сирове нафте има довољно, већ су све важнији место прераде, расположиви рафинеријски капацитети и путеви којима деривати могу да стигну до тржишта.

ЗНАЧАЈ РУСКОГ ГОРИВА

У овој једначини посебно место заузима Русија као један од највећих светских добављача дизела. Сваки поремећај у њеним рафинеријама осећа се далеко ван њених граница, што Украјина веома добро зна, због чега су руске рафинерије у више наврата биле мета њених напада. О штети од украјинских напада недавно је говорио и председник Русије Владимир Путин.

„Почели су да нападају рафинерије и отворено су прогласили циљ – да нанесу штету нашој економији. Да ли су постигли циљ? Делимично“, рекао је Путин, а потом додао:

„Јер, према нашим проценама, изгубили смо отприлике 1% БДП-а. И то намерно, јер су то цивилни циљеви. Па добро, добили су симетричан одговор. Почели смо да наносимо ударе по објектима који су важни за њихову економију. Ми то нисмо започели“, истакао је председник Русије и упозорио да Русија неће испоручивати дизел на светско тржиште све док се не укину санкције против Москве. Москва е већ ограничила извоз дизела како би заштитила снабдевање сопственог тржишта, што представља додатни проблем јер те количине није једноставно надокнадити. Иначе, Међународна агенција за енергију (IEA) процењује да је производња дизела у Русији сада готово 30 одсто нижа него током 2025. године.

ФОТО: Reuters

САД НИСУ СИГУРАН ОСЛОНАЦ

Сједињене Америчке Државе, као највећи извозник дизела, постале су важан фактор стабилности на светском тржишту, али се и саме суочавају са озбиљним падом залиха.

Према подацима америчке Управе за енергетске информације, залихе дизела средином септембра пале су на 107,9 милиона барела, што је најнижи ниво за ово доба године откако се подаци воде од 1982. године.

Да је притисак на америчко тржиште горива све израженији, поред цена на пумпама, указује и изјава председника САД Доналда Трампа.

„Оно што подиже цену бензина више није Ормуз, јер се сада готово свакодневно испоручују рекордне количине нафте туда, већ ситуација са рафинеријама: руске рафинерије уништава Украјина, док се наше затварају у „плавим“ савезним државама, попут Калифорније, кривицом демократа“, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth Social.

То што Трамп тврди да за тренутни раст цена горива у САД није крив сукоб на Блиском истоку део је ширег политичког контекста јер се ближе новембарски избори. Ипак, истина је да је председник САД и раније упозоравао на последице украјинских напада на руске рафинерије и њиховог утицаја на глобално снабдевање горивом.

„Русија је, нажалост, изгубила контролу над својом индустријом дизела услед рата са Украјином. Велики број њихових рафинерија дизела је уништен и оне су, бар привремено, ван погона“, рекао је Трамп крајем септембра ове године истичући да се овом рату „мора стати на пут“.

У истом периоду појавила се и информација да Трампова администрација припрема план за забрану извоза дизела на 90 дана, у покушају да снизи високе цене енергената уочи новембарских избора за Конгрес, међутим, испоставило се да је реч о пробном балону и врсти притиска на поједине европске државе да ставе више својих залиха на тржиште. И тај притисак је дао резултат.

Земље групе Г7 договориле су ослобађање до 100 милиона барела дизела и сирове нафте из стратешких резерви током наредна четири месеца, како би ублажиле раст цена горива. Убрзо се огласила и Међународна агенција за енергију саопштењем да је од марта ослобођено око 325 милиона барела нафте и нафтних деривата из стратешких резерви њених чланица, што представља око 80 одсто од укупно 400 милиона барела колико је првобитно било предвиђено заједничком акцијом Групе седам.

Аналитичари, међутим, упозоравају на то да коришћење стратешких резерви може бити само привремено решење.

НИСМО ИЗОЛОВАН СЛУЧАЈ

Како би ублажила последице глобалне енергетске кризе и заштитила домаће тржиште, Влада Србије у техничком мандату изгласала је недавно пуштање 5.000 тона дизела из обавезних резерви.

„Као што смо и обећали, држава предузима мере неопходне да заштити грађане како не би осетили последице ове глобалне енергетске кризе, као што нису ни до сада. Зато смо одлучили да део залиха евродизела од око 5.000 тона из државних резерви пустимо на тржиште“, рекла је недавно Дубравка Ђедовић Хандановић.

Она је, такође, подсетила да очекује високу потрошњу у октобру од око 205.000 тона као и да су компаније престале да увозе због високих трошкова дизела на тржишту, а који је последица глобалних сукоба и поремећаја, док су због ниског водостаја Дунава логистички трошкови високи.

О томе како се Србија носи са овом глобалном ситуацијом, бивша потпредседница Владе Србије и министарка енергетике Зорана Михајловић у разговору за Српски недљник Компас каже да је Србија кроз ову кризу успела да прође „на један прилично задивљујући начин“.

„Живимо у времену озбиљне геополитичке и енергетске кризе. Из тога према најавама међународних организација очекује се и светска рецесија. Свет јесте у енергетском пламену и нема земље која то не осећа кроз угрожавање своје енергетске безбедности.

Србија никада није била енергетски самодовољна, посебно у нафти и гасу, па је ипак кроз ову кризу успела да пролази на један прилично задивљујући начин. Јер ако све земље Европе, далеко развијеније, бележе не само раст цена деривата већ и озбиљне проблеме са физичком доступношћу нафте, гаса и деривата, Србија и њени потрошачи то не осећају“, сматра она.

„Србија никада није била енергетски самодовољна, посебно у нафти и гасу, па је ипак кроз ову кризу успела да пролази на један прилично задивљујући начин“, истиче Зорана Михајловић

Поред проблема који дели са остатком света, Србија има и један који је само њен: још увек није завршен процес промене власничке структуре НИС-а, односно преласка већинског руског удела у руке мађарског МОЛ-а. Од исхода тог процеса у великој мери зависи и будућност компаније која има стратешки значај за енергетску стабилност Србије.

Прошле недеље у медијима се појавила информација која је унела додатну неизвесност. Forbes Србија је, позивајући се на неименован извор близак српској власти, објавио да су преговори МОЛ-а и „Гаспрома“ о преузимању већинског удела у НИС-у практично пропали.

Информација је јако брзо демантована саопштењем у којем се наводи да је мађарски МОЛ добио званичну лиценцу Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД за наставак преговора о куповини већинског руског власништва у Нафтној индустрији Србије.

Међутим, поменути текст је био довољан разлог да страхови и сумње које прати дуготрајност овог процеса поново изађу из сенке.

Зорана Михајловић у разговору за наш недељник истиче да српска страна не може да „пожурује преговоре“, али да уколико настану проблеми, решење ипак постоји.

„Иако Србија има додатни проблем, а то су успостављене санкције руском власништву у НИС и условљавање да тај руски удео што пре промени власника, за Србију можда најкритичнија тачка јесте рад рафинерије, што директно зависи управо од овог посла који је пред руским власницима и Србијом.

За сада, захваљујући односима српске и америчке администрације, лиценца за рад НИС-а односно рафинерије се продужава.

Међутим, разговори који се воде између руске стране и мађарске као потенцијално новог власника се још увек не окончавају због чега се ризик стално појачава. Српска страна, односно држава, не може да пожурује ове преговоре, уз сву логистику коју пружа, али оно што је важно јесте да српска страна може да буде купац уколико настану проблеми.

Уколико се деси да МОЛ на крају не буде задовољан условима, стање и развијеност и позиција НИС-а нуде могућност да се појаве и друге компаније такође. Оно што је најважније јесте да се овај посао заврши и да НИС почне одрживо и без притиска и санкција да функционише“, каже наша саговорница.