Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да се хидроелектране враћају на енергетску мапу због огромног потенцијала за складиштење енергије, наводећи да у томе кључну улогу има Дунав, који је препознат као стратешки ресурс у Европској унији.
Обновљиви извори енергије, који су се развијали последњих 20 година, створили су потребу за већим складишним капацитетима.
– Климатске промене нам доносе додатне изазове, а чини ми се да свет недовољно брзо проналази одговоре. Ушло се веома исхитрено у развој обновљивих извора и технологија. То је донело много предности и користи, али је, с друге стране, угрозило преносне системе. Они се нису развијали оном брзином којом су се развијали производни капацитети и технологије, па је дошло до одређеног замора у европским државама – од Велике Британије и Холандије до јужне Европе, Шпаније и Португалије – навела је Ђедовић Хандановић на Данубе фјучер форуму у Аеро-клубу у Београду.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Она је додала да су све европске земље направиле одређену паузу у изградњи капацитета за производњу енергије из обновљивих извора, јер су схватиле да се без базне енергије тешко могу ослањати искључиво на обновљиве изворе. Због тога данас постоји ренесанса нуклеарне енергије као чистог извора базне енергије.
– Од гаса се у Европи веома лако одустало пре седам-осам година и мислим да је то било погрешно, јер земље које су се деценијама ослањале на угаљ, а немају извор нуклеарне енергије, не могу преко ноћи да замене базне капацитете обновљивим изворима. Ми смо били прилично опрезни и нисмо исхитрено повлачили непромишљене потезе, већ идемо поступно и фазно. Наравно, за то је потребно време, јер не можете преко ноћи да замените термоелектране снаге 1.000 или 2.500 мегавата – рекла је Ђедовић Хандановић.
Говорећи о стратешком дијалогу између Србије и Сједињених Америчких Држава, истакла је да он представља додатну основу за развој билатералних односа, а да је енергетика препозната као сектор са великим потенцијалом за размену знања, технологија и искустава.
ФОТО: ЕПС/Компас/Илустрација– Већ имамо препознате пројекте кроз које можемо да развијамо односе. Један од њих је Ђердап 3. То је пројекат од ширег регионалног значаја, не само за Србију већ потенцијално и за Румунију, као и за целу југоисточну Европу. Ђердап 3 има потенцијал да постане највећа реверзибилна хидроелектрана у Европи – рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла да је вода изузетан ресурс за производњу електричне енергије и да се њен недостатак увек осети.
– Када је реч о реверзибилним хидроелектранама, у нашем систему имамо једну – Бајину Башту. Она се од марта у пуном капацитету вратила у наш систем, јер је претходне две године била у капиталном ремонту, односно рехабилитацији, која је била веома интензивна – рекла је Ђедовић Хандановић.
Влада Србије усвојила је 9. јула закључак о утврђивању основе за закључивање Меморандума о разумевању о олакшавању размене информација у вези са пројектом Ђердап 3 између влада Србије и Румуније, како би се омогућиле процене могућности развоја и изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 на територији Србије.
ФОТО: Studiof20/ShutterstockЈавни позив за РХЕ Ђердап 3 расписан је на основу Споразума о стратешкој сарадњи Србије и САД у области енергетике, а био је отворен до 25. јуна.
План је, како је раније најављено, да пројектовани капацитет буде до 2.400 мегавата, чиме би Ђердап 3 постао највећа батерија Европе, а завршетак прве фазе планиран је до 2036. године.
Реверзибилна хидроелектрана Ђердап 3 функционисала би као велика водена батерија која складишти вишак електричне енергије када је потрошња ниска, а производи струју када је потражња највећа.
