Припремљеност за енергетску кризу подразумева више од поседовања резерви нафте, а Србија, Црна Гора и Северна Македонија предњаче у томе јер већ имају успостављен законодавни оквир и формиране стабилне, физичке залихе нафте за солидан број дана покривености, изјавио је данас стручњак за нафту у Секретаријату Енергетске заједнице Приит Енок уочи овогодишњег Форума о нафти, који ће 7. октобра бити одржан у Београду.
Енок истиче да се питање безбедности снабдевања нафтом вратило у сам врх политичке агенде, имајући у виду да тренутну енергетску ситуацију нисмо имали у последњих 50 и више година.
– Имамо шокове у снабдевању и геополитичке догађаје који непрестано утичу на тржишта, владе, политике и потрошаче. На Форуму ћемо се бавити овим променама, јер владе, да би унапредиле своје политике складиштења нафтних резерви, морају да разумеју тржишта – рекао је Енок, објавила је Енергетска заједница.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Он је навео и да постоји велика разлика у снабдевању нафтом у односу на снабдевање електричном енергијом или гасом.
– Нафта је у великој мери тржишно вођена. Она иде ономе ко понуди највише. На неки начин, сви смо глобално у конкуренцији. Не постоји тржиште нафте у Молдавији. Не постоји тржиште нафте у Јерменији. Ако дође до несташице, она погађа све. Зато управљање кризом није домаће питање – указао је Енок.
Истиче да се само заједничким деловањем можемо изборити са глобалном енергетском кризом.
На питање где се у овом тренутку налазе уговорне стране Енергетске заједнице, Енок каже да директива о резервама нафте захтева од њих да имају планове за ванредне ситуације, односно јасне одговорности и процедуре које морају да буду успостављене пре него што дође до прекида у снабдевању.
– Ови елементи се све више уграђују у законодавство широм региона. Кључно је обезбедити да резерве, процедуре и институције могу да функционишу заједно када криза заиста наступи. Наравно, физичке залихе су важне и у региону постоје охрабрујући помаци – рекао је Енок.
Молдавија је, како каже, остварила напредак у законодавним оквирима, као и Албанија.
– У Босни и Херцеговини, насупрот томе, иако законодавство на државном нивоу још није усвојено, Федерација је инвестирала и у складишну инфраструктуру и у физичке залихе како би ојачала способност реаговања на шокове у снабдевању – рекао је Енок.
Србија, Црна Гора и Северна Македонија су, како истиче, предводнице у том процесу.
– Све три земље имају успостављено законодавство и већ су формирале физичке залихе, са солидним количинама израженим у броју дана покривености. Нажалост, изградња залиха нафте је релативно скупа и захтева буџетска издвајања или добре моделе финансирања – рекао је Енок.
Када је у питању формирање нове Групе за координацију у области нафте, Енок каже да је њен циљ да земљама чланицама Енергетске заједнице помогне да крену у правом смеру.
ФОТО: noomcpk/Shutterstock– Један део рада Групе за координацију у области нафте био би праћење тржишта: разговор о томе како тржишта функционишу, колико су одржива, где видимо њихове предности, а где недостатке – рекао је Енок.
Група за координацију ће, према његовим речима, помоћи да се сагледа и регионална слика и кретање изван Енергетске заједнице.
– Безбедност снабдевања нафтом у великој мери заснива се на подацима, али формалне статистике могу бити преспоре. Група би могла да обезбеди платформу за одржавање ажурније слике понуде и потражње. На основу тога можемо предвидети потенцијалне ризике, притиске и несташице и утврдити како да заштитимо слабе тачке система – рекао је Енок.
Београд ће 7. октобра бити домаћин 18. Форума Енергетске заједнице о нафти, који ће окупити високе представнике европских институција, власти, регулатора, енергетских компанија и стручњаке за енергетску безбедност како би разговарали о отпорности тржишта нафте и ланаца снабдевања у условима актуелне енергетске кризе.
Форум ће бити одржан у хотелу Метропол, а очекује се обраћање министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић и директора Секретаријата Енергетске заједнице Артура Лоркoвског.
Енергетска заједница је међународна организација основана 2005. године у Бечу са циљем да земље Југоисточне Европе и ширег региона ускладе своје енергетско законодавство са правилима Европске уније, интегришу тржишта електричне енергије и гаса са ЕУ и унапреде енергетску безбедност, конкуренцију и транзицију ка чистој енергији.
Земље чланице су Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија, Молдавија, Украјина и такозвано Косово.
