Берзански аналитичар Бранислав Јоргић рекао је данас да цене нафте и гаса расту и навео да Србија зависи од глобалног тржишта.
Он је навео да тренутно нема назнака које би указивале на смиривање тржишта, док би договор о отварању Ормуског мореуза могао да утиче на пад цена енергената.
Истакао је да су цене нафте и гаса значајно порасле.
Нафта је у једном тренутку достигла више од 109 долара за барел, док је последња цена била нешто изнад 107 долара.
Гас је, према његовим речима, достигао највиши ниво у последњих годину дана.
– Ситуација са гасом је слична, јуче је забележена највиша цена у последњих годину дана, а то је 82,5 мегавата по часу – навео је Јоргић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Он је истакао да је за само недељу дана забележен раст цена гаса од 12 одсто, а да су у последњих годину дана цене скочиле за чак 160 одсто, што је знатно више у односу на цене нафте.
– Цена нафте је за недељу дана отишла негде око 10 одсто горе, а уназад годину дана чак 60 посто. У овом тренутку ми немамо ниједну информацију на коју бисмо могли да се позовемо и да кажемо да би дошло евентуално до смиривања тржишта и пада цене нафте – објаснио је Јоргић за РТС.
Отварање Ормуског мореуза могло би да смири тржиште
На кретање цена значајно утичу и преговори око поновног отварања Ормуског мореуза, а свака информација би, како каже Јоргић, могла смирујуће да утиче на тржиште.
– Било би довољно да се појаве одређене информације да ће ситуација ићи у позитивном смеру, односно да ће до договора око отварања Ормуског мореуза доћи. Та информација би позитивно и смирујуће деловала на тржиште – навео је Јоргић.
ФОТО: REUTERS/StringerСвака позитивна информација о отварању Ормуског мореуза могла би позитивно да утиче на смањење цена јер, према његовим речима, цену не одређују само понуда и тржиште већ и очекивања.
Међутим, додатни проблем представљају оштећена постројења у том региону.
– Ако би дошло до отварања Ормуског мореуза, цена нафте и гаса би сигурно кренула надоле, али ту треба да имамо једну напомену, а то је да су постројења за експлоатацију, прераду и претакaње у том заливу оштећена – истакао је Јоргић.
Због тога би, чак и након евентуалног договора о отварању мореуза, било потребно време за нормализацију испорука.
– Тако да је питање тренутка кад ће испоруке из тог региона бити нормализоване, с обзиром на то да поправке тих постројења ипак захтевају одређено време – објаснио је Јоргић.
Алтернативни правци немају довољне капацитете
Алтернативни правци за транспорт енергената су добродошли, али Јоргић сматра да они по капацитету нису довољни.
ФОТО: noomcpk/Shutterstock– Мислим да алтернативни правци ни по капацитету, ни по трошковима транспорта нису довољни да би битније утицали на смањење цене и нафте и гаса – рекао је Јоргић.
Додатни проблем представља оштећење нафтовода Исток–Запад у Саудијској Арабији, који је омогућавао транспорт нафте мимо Ормуског мореуза.
– Нафтoвод у Саудијској Арабији који је служио за превоз нафте кроз Црвено море, кроз Баб ел Мандеб, како би заобилазили Ормуски мореуз, оштећен је и биће ван функције три до пет недеља – објаснио је Јоргић.
Србија ће пратити кретања на светском тржишту
Када је реч о снабдевању Србије, Јоргић је истакао да ће домаће тржиште у великој мери пратити кретања на светском тржишту.
– Ми смо део глобалног тржишта и оне цене које су на глобалном тржишту важиће и за нас. Ту евентуално држава може да интервенише путем спуштања цена у оквиру цене за нафтне деривате, а то је до сада радила преко интервенције из робних резерви, али све то су краткорочне мере – објаснио је Јоргић.
ФОТО: Belish/ShutterstockКако је навео, дугорочно ће Србија морати да рачуна на цене које се формирају на светском тржишту.
Што се тиче нафте, Јоргић је навео да су за Србију важни рад рафинерије у Панчеву и резерве које су закупљене у хрватском „Јанафу“.
– Што се тиче гаса, резерве су попуњене. Имамо закупљене резерве у Мађарској, оне се попуњавају и оно што је најбитније, то је продужење уговора за испоруку гаса са Русима, који се дешава крајем овог месеца, и да не дође до евентуалне одлуке Европске уније да забрани транспорт руског гаса преко земаља ЕУ. То нам не би одговарало никако – закључио је Јоргић.

