Нафтовод Србија–Мађарска могао би у будућности да има значај не само за Србију и Мађарску, већ и за ширу регионалну мрежу снабдевања у централној и југоисточној Европи, изјавио је директор Секретаријата Енергетске заједнице са седиштем у Бечу Артур Лорковски.
Он је навео да је разлог за изградњу овог нафтовода диверзификација снабдевања и, кроз то, побољшана енергетска безбедност.
– Из те перспективе, додавање додатне руте поред постојећег коридора „Јанаф–Адрија” је разумљиво и може се посматрати као допринос отпорности – навео је Лорковски.
Према његовим речима, да би се то материјализовало, нова инфраструктура мора да функционише под транспарентним, недискриминаторним тржишним условима.
– Међутим, у ширем смислу, комерцијална атрактивност појединачних инфраструктурних пројеката није у надлежности Секретаријата Енергетске заједнице да процењује. Таква разматрања одређују учесници на тржишту и инвестиционе одлуке под преовлађујућим тржишним условима – рекао је Лорковски у интервјуу за Политику.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Енергетска безбедност уз нафтовод Србија–Мађарска
Када је реч о нафти, Лорковски је објаснио да се правна тековина Енергетске заједнице пре свега фокусира на безбедност снабдевања, посебно на обавезу одржавања резерви нафте за хитне случајеве.
– Улога Секретаријата је да прати и подржава спровођење ове обавезе, уз свеобухватна питања правне тековине као што су државна помоћ и конкуренција – појаснио је Лорковски.
У том смислу, нафтовод Србија–Мађарска посматра се као један од пројеката који би могао да отвори додатни правац снабдевања, али и да се уклопи у шире тржишне и регулаторне оквире. Његов значај не би био само у физичком допремању нафте, већ и у томе да Србија и регион имају више опција у условима поремећаја на енергетском тржишту.
Кључни разлози због којих је пројекат важан су:
- диверзификација праваца снабдевања
- већа отпорност на тржишне и геополитичке поремећаје
- боља повезаност Србије са регионалном енергетском инфраструктуром
- јачање дугорочне енергетске безбедности
Лорковски се осврнуо и на санкције НИС-у, наводећи да су оне уведене из јасно дефинисаних разлога и да остају у надлежности ОФАК-а, ЕУ и релевантних националних санкционих органа.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаДиверзификација није питање једног добављача
Говорећи о широј енергетској слици западног Балкана и све већем присуству различитих извора енергије, Лорковски је истакао да дугорочну безбедност региона неће одредити било који појединачни добављач, већ структура самог енергетског система.
– Прекиди у снабдевању, манипулација тржиштем, коришћење енергије као оружја и ризици повезани са страном контролом над критичном енергетском инфраструктуром – укључујући подземна складишта и рад кључних гасовода – све је то истакло опасности прекомерне зависности од руског гаса – навео је Лорковски.
Он је додао да је Европска унија зато покренула кораке ка постепеном укидању увоза руског гаса и нафте и окончању зависности од руских фосилних горива. Очекује се, како је навео, да ће Енергетска заједница следити исти стратешки правац, због чега диверзификација постаје све неопходнија.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаУ том контексту, течни природни гас, односно ЛНГ, проширује могућности доступне региону, што је, како је оценио, од огромног значаја. Ипак, кључно питање остаје да ли законодавна и физичка инфраструктура стварају право тржиште које може да привуче различите изворе снабдевања.
– Како западни Балкан наставља да се усклађује са енергетским законодавством ЕУ и интегрише са унутрашњим енергетским тржиштем ЕУ, сви добављачи – било да су амерички, азербејџански, норвешки или други – требало би да се такмиче по цени, квалитету и комерцијалним условима, а не политичким односима. Тржиште којим управљају јасна правила, прекограничне међусобне везе и ефикасна конкуренција је највећа гаранција дугорочне енергетске безбедности – истакао је Лорковски.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаКАКО СЕ РАЗВИЈАЛА ИДЕЈА О НАФТОВОДУ
Идеја да буде изграђен нафтовод Србија–Мађарска добила је на значају после енергетских поремећаја изазваних ратом у Украјини и санкционим режимом према Русији. Србија се годинама снабдевала увозном сировом нафтом углавном једним правцем, преко „Јанафа”, због чега је нови правац ка Мађарској представљен као начин да се обезбеди сигурније снабдевање рафинерије у Панчеву и домаћег тржишта дериватима.
ФОТО: Michael Dechev/ShutterstockЂердап 3 ван надлежности Енергетске заједнице
Лорковски је говорио и о пројекту „Ђердап 3”, за који је амбасада САД у Београду објавила јавни позив, истичући да је власничка и инвестициона структура тог пројекта питање које треба да утврде српска влада и њени изабрани партнери.
Он је навео да Енергетска заједница, по правилу, не коментарише појединачне пројекте или националне политичке одлуке, осим ако се не појаве питања усклађености са њеним правним тековинама.
– Наш фокус је на томе да ли је пројекат, након што буде оперативан, интегрисан у енергетско тржиште у складу са важећим правилима и тржишним принципима – навео је Лорковски.
