Нуклеарна енергија у Србији: Нова фаза јачања енергетске стабилности

Србија нема активан нуклеарни енергетски програм већ деценијама, што значи да нам нуклеарна енергија дуго није падала напамет. Развој у тој области био је дуго ограничен мораторијумом из 1989. године, који је у међувремену стављен ван снаге изменама закона о енергетици крајем 2024. године, чиме је отворен простор за разматрање нуклеарне енергије. Иако је ова тема дуго била ван фокуса, у последње време поново добија на значају у контексту енергетских изазова, стабилности снабдевања и декарбонизације.

Тема нуклеарне енергије поново је ушла у политички и институционални фокус, кроз различите најаве, студије и међународне разговоре, чиме је отворен процес разматрања потенцијалног дугорочног развоја у овој области.

ФОТО: Alexey Tashchilin/Sputnik/Profimedia

Вучић: Србија разговара са више партнера о нуклеарној енергији

Председник Србије Александар Вучић изјавио је током боравка у Кини да Србија води разговоре са више међународних партнера о могућој сарадњи у области нуклеарне енергије, истичући да је реч о комплексном и високо регулисаном сектору.

– Велика је борба ту сада, али радићемо. Имаћемо сасвим извесно најмање два партнера. Не могу да откривам више, јер анализирамо услове који се односе на квалитет, безбедност и стандарде – рекао је Вучић.

Он је навео да сви потенцијални пројекти морају бити усклађени са највишим безбедносним стандардима и додао да би такав развој дугорочно био од стратешког значаја за Србију.

ФОТО: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Нуклеарна енергија део ширег енергетског плана државе

У ширем политичко-енергетском оквиру, председник је у оквиру програмског текста развоја Србије у пет тачака, изнео свеобухватан приступ енергетици, укључујући развој нових нафтовода, гасовода, интерконектора, хидроелектрана, ветропаркова и соларних електрана.

– Свеобухватан приступ решавању свих енергетских питања и проблема, укључујући коришћење нуклеарне енергије. Деценијама нисмо имали нове енергетске објекте, много тога смо изградили, али готово све у нужди и притиснути спољним ратовима, санкцијама. И данас планирамо изградњу бројних нафтовода, гасовода, интерконектора, хидроелектрана, ветропаркова и соларних електрана, али све то неће бити довољно за енергетску стабилност Србије без изградње малих и великих нуклеарних постројења у њој. Најчистија и најбезбеднија енергија. Обезбедити знање и новац за подухвате у овој области биће највећи изазов за будућу владу, баш као и управљање рудним благом, сировинама, минералима и ретким металима – наведено је у четвртој тачки поменутог програма.

Посебно је наглашено да без нуклеарних капацитета – укључујући мале и велике реакторе – дугорочна енергетска стабилност земље била би тешко одржива.

Нуклеарна енергија у том контексту се представља као потенцијално стабилан и нискоугљенични извор који би могао да допринесе диверсификацији енергетског микса.

Прелиминарна студија ЕДФ-а о нуклеарној енергији у Србији

У Београду је представљена прелиминарна техничка студија о могућностима мирнодопске примене нуклеарне енергије у Србији, коју је израдио тим стручњака француске електроенергетске компаније ЕДФ.

Студија, како је наведено, не предлаже конкретну технологију, већ анализира могуће опције и дефинише оквир за будући развој нуклеарног програма.

Представници ЕДФ-а истакли су да студија представља „мапу пута“ и да обухвата процену технологија, тржишта и потенцијалних енергетских потреба Србије до 2045. године.

ФОТО: ТАНЈУГ/ ЈАДРАНКА ИЛИЋ

– Србија тренутно на структурисан начин процењује услове за могући нуклеарни програм, пре него што донесе коначну одлуку о његовом покретању – изјавио је Антоине Гулефи на представљању студије у Београду.

Наглашено је и да и класични и мали модуларни реактори могу бити опција за будући развој, али да је претходно потребно створити институционалне и регулаторне услове.

Србија би до 2032. могла бити спремна за нуклеарни програм

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да Србија већ ради у оквиру прве фазе припрема за могући нуклеарни програм, кроз међуресорну експертску радну групу и анализу 19 инфраструктурних области које прописује Међународна агенција за атомску енергију (IAEA).

ФОТО: TANJUG/ MRE/ NENAD KOSTIĆ

Према њеним речима, циљ је да се до средине наредне године заврши низ студија, након чега би Влада могла да донесе информисану одлуку о даљим корацима.

– Сада је важно да будемо ефикасни и да у кратком року кренемо у расписивање набавки за израду студија које ће покрити теме које се обраћују у првој фази, што је посао који ће радити институције и стручњаци из земље и иностранства – изјавила је министарка Ђедовић Хандановић.

Она је навела да би Србија до 2032. године могла да буде спремна за улазак у процес избора технологије и евентуално уговарање изградње нуклеарне електране, док би њено прикључење електроенергетској мрежи могло да уследи након 2040. године.

ФОТО: AlexLMX/Shutterstock/Ilustracija

Стратешки заокрет ка дугорочном енергетском планирању

Комбинација политичких најава, међународних студија и институционалних припрема указује на то да се питање нуклеарне енергије у Србији помера из теоријске у практично-аналитичку фазу.

Иако још нема коначне одлуке о изградњи нуклеарних капацитета, процеси који су покренути — од сарадње са ЕДФ-ом до формирања стручних радних група и политичких најава — показују да нуклеарна енергија постаје део ширег стратешког планирања енергетског сектора Србије у наредним деценијама.